ПРВИ ДЕКАН АКАДЕМИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ БЛАЖЕНОПОЧИВШИ ЕПИСКОП БУДИМСКИ ДАНИЛО

Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла, у Сент Андреји. Рођен је 13. маја 1927. године у Новом Саду. Права је студирао у Београду, а књижевност дипломирао на Сорбони 1952. године. Од 1954. до 1958. студирао је богословске науке на Академији Светог Сергеја у Паризу, да би докторирао на Харварду, САД, 1968. године. Замонашио се 1960, а 1969. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је за викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа моравичког. Од 1984. године администира Епархијом будимском, а 1988. године, бива изабран за епархијског архијереја Епархије будимске.
Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској Православној Цркви тако и у издањима других сестринских Цркава.

У суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји, преселио се у Царство небеско српски православни епископ будимски др Данило (Крстић).

У манастиру Ваведење на Сењаку у Београду сахрањен је у суботу, 20. априла 2002. године, епископ будимски др Данило (Крстић). Опело је служио Његова Светост патријарх српски Павле са члановима Светог архијерејског синода и више архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве. У беседи после опела патријарх Павле је истакао да је одлазак владике Данила “оставио у Српској православној цркви простор који ће се тешко испунити за дуге године због његовог интелектуалног квалитета, природе, али, и због дружења у Београду, као у Сент Андреји и на свакоме месту где је владика Данило бивао, и не само говорио, него и својим животом показивао како треба сви да служимо Богу и своме роду, како би на тај начин испунили смисао и циљ свога живота”. - Више година наш брат епископ Данило се спремао за службу Богу и своме роду у свему светом и добром и оном што је за углед и ево данас одлази пред лице Господње, да од Њега прими награду и да га Он као свог верног служитеља позна и призна и да чује онај глас: добри и верни слуго, у малом си био веран, буди у радости Господара Свога. Дуго ћемо осећати његов недостатак и одлазак, али ми њега не губимо. Имамо и имаћемо пред Господом молитвеника и за нас, да се моли да издржимо на путу којим идемо и ми епископи и свештеници и цео наш народ – рекао је поглавар Српске православне цркве, опраштајући се од владике Данила.