ИЗЛОЖБЕ СТУДЕНТСКИХ РАДОВА

2004.

6.7.2004.

ИЗЛОЖБА ИКОНА И МОЗАИКА АКАДЕМИЈЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ ПРИ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ГАЛЕРИЈИ ФРЕСАКА

У оквиру манифестације Хорови међу фрескама, у уторак 6. јула 2004. године, отворена је изложба икона и мозаика студената Академије за уметности и консервацију при Богословском факултету Српске Православне Цркве. Изложбу је отворио протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић речима да је икона веома вредна у Хришћанству јер изображава свој архетип, који је непропадљив, а икона је ту да се слика, обнавља и реконструише. Он је истакао да је ова изложба празник за очи и да надахњује душу, а пошто је те вечери одржан концерт хора Свети Кнез Лазар из Крушевца, био је то празник и за уши. Ова изложба ће трајати до 15. јуна 2004. године.  

20.7.2004.

ИЗЛОЖБА РАДОВА СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ ПРИ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЗЕМУНУ

Протојереј др Радомир Поповић, декан Академије за уметности и консервацију при Богословском факултету Српске Православне Цркве, јуче је, 20. јула 2004. године, у Уметничкој галерији СТАРА КАПЕТАНИЈА отворио изложбу икона, које су живописали студенти Академије Српске Православне Цркве. Пред окупљеним гостима декан је нагласио да ова Академија ради пуних 10 година и да је ово трећа у низу изложба студентских радова за непуна два месеца у 2004. години. Академија ради по литургијском принципу, дођите и видите, и не жели да се саморекламира.

Речима да су иконе поглед у онострано, небо ка Господу Богу, декан је званично отворио изложбу, која ће трајати до 30. јула ове године. Поред многобројних љубитеља црквене уметности, изложби су присуствовали јеромонах Иринеј Добријевић, референт Светог Архијерејског Синода и уредник Информативна службе Српске Православне Цркве, протојереј др Радован Биговић, професор Богословског факултета Српске Православне Цркве и професори са Академије Српске Православне Цркве. На изложби су представљени радови које су студенти урадили у току академске 2003/2004. године. Поред икона на дасци и платну, представљени су мозаици и фотодокументација консерваторских радова и живописачких студентских радова на црквама у Голупцу, Пероју и манастиру Хајдучици.  

4.12.2004.

ИЗЛОЖБА ИКОНА СТУДЕНАТА АКАДЕМИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РУСКОМ ДОМУ

У оквиру прославе шестогодишњице од постављања сунчаног часовника који је конструисао српски монах Лазар у Москви, у суботу, 4. децембра 2004. године, на Ваведење, у 19 часова, биће отворена изложба икона студената Академије Српске Православне Цркве за живопис и обнову живописа, под менторством предавача фрескописа Горана Јанићијевића. Исто вече биће одржан округли сто у Руском дому у Београду, у 19 часова, на тему: ,,Шестогодишњица рукоделанија часовника у Москви (Кремљу) монаха (чрноризца) Србина Лазара”. Председавајући Округлог стола биће проф. Др Предраг Ристић, архитекта и професор на Академији Српске Православне Цркве. Учесници округлог стола биће: Др Аника Сковран (са темом ,,Срби и Руси и Средњем веку”), Гордана Тошић, археолог и проф. Др Милутин Тадић (,,Од студеничког до Лазаревог часовника”), инж. Желимир Стефановић (,,Развој механичких часовника и радови на њиховој реконструкцији”), мр Гордана Марковић, архитекта; директор Завода за заштиту споменика културе Србије (“Програм истраживања мисије Србина Лазара”). На празник Ваведења, славе манастира Хиландара, Академија Српске Православне Цркве за живопис и обнову живописа и Руски дом, одржали су пригодну прославу великог јубилеја шестогодишњице постављања првог механичког сата у московском Кремљу. У суботу, 4. децембра 2004. године, у подне је професор Предраг Ристић свечано поставио сунчани сат на старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве, у улици Задарској.

Затим је, у 19 часова, отворена изложба икона које су живописали студенти Академије Српске Православне Цркве, на којој је изложено и Родопово звоно из 1432. године (које се чува у Народном музеју Србије) и одржан је округли сто на тему Монах Лазар и први механичиг сат у московском Кремљу. Предавање је пратила презентација слика и икона средњовековних градова, икона и реконструкција пирга са сатом монаха Лазара и Женски хор Богословског факултета у Београду, под диригентском палицом Предрага Миодрага и Анђелке Марковић. Председавајући Округлог стола је био проф. др Предраг Ристић, архитекта и професор на Академији Српске Православне Цркве. Учесници округлог стола биће: др Аника Сковран (,,Срби и Руси и Средњем веку”), Гордана Тошић, археолог и проф. Др Милутин Тадић (,,Од студеничког до Лазаревог часовника”), инж. Желимир Стефановић (,,Развој механичких часовника и радови на њиховој реконструкцији”), мр Гордана Марковић, архитекта; директор Завода за заштиту споменика културе Србије (“Програм истраживања мисије Србина Лазара”). Сва предавања су се односила на мерење времена, а наглашено је да средњовековни човек није много обраћао пажњу на сате и минуте и да га симболизује сунчани сат, а савремени човек се брине за секунде и њега симболизује штоперица. Пошто је Србин Лазар био хиландарски монах, а слава манастира Хиландара је Ваведење Пресвете Богородице, то је од Организационог одбора прославе Шестогодишњице постављања часовника у Москви, прихваћено да свећаност буде одржана истог датума, у суботу, 4. децембра 2004. године. На Ваведење 4. децембра на Литургији у црквама у Београду, у Москви где је постављен часовник, као и у манастиру Хиландар на Светој Гори одакле је монах Лазар пошао и манастиру Светих Арханђела у Призрену, одакле се претпоставља да је монах Лазар потекао, поменуће се ,,Србин Лазар черњец”, тј. именом онако како је наведено у документима. У подне 4 децембра 2004. године тачно у 12 часова служиће се чин освећења сунчаника на старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве, у Задарској улици, у Београду. Сунчаник је конструсао Др Милутин Тадић, а живописали су га студенти Академије Српске Православне Цркве. Исто вече биће одржан округли сто у Руском дому у Београду, у 19 часова, на тему: ,,Шестогодишњица рукоделанија часовника у Москви (Кремљу) монаха (чрноризца) Србина Лазара”.

У простору Дома биће постављена изложба икона радова студената са Академије Српске Православне Цркве, уз учешће хора ученика Богословије Светог Саве и пројекцијама на видео-биму. Водитељ Округлог стола биће проф. Др Предраг Ристић, архитекта. Учесници округлог стола биће: Др Аника Сковран (,,Срби и Руси и средњем веку”), Гордана Тошић, археолог и проф. Др Милутин Тадић (,,Од студеничког до Лазаревог часовника”), инж. Желимир Стефановић (,,Развој механичких часовника и радови на њиховој реконструкцији”), мр Гордана Марковић, архитекта; директор Завода за заштиту споменика културе Србије (“Програм истраживања мисије Србина Лазара”). Владан Здравковић ће на видео-биму виртуелно представити реконструкцију Београдска тврђаве са њеним кулама и часовницима и објашњењима илустровати разговоре за Округлим столом. Ко је био Србин Лазар- Црноризац и Хиландарац, родом из Призрена, 1404. године је осмислио, израдио и поставио први часовник у Русији на прочељу ступа двора Великог кнеза у Московском Кремљу. Часовник је радио без прекида пуних 217 година. Часовник је по потреби свога времена имао само једну непокретну сказаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. До тада је будни звонар помно посматрајући сунце и сунчаник означавао ударцем чекића у звоно само дневне часове, и то је могао да чини само када је било сунца. Ноћу би време утоноло у мрак без краја и почетка. Одједном, доласком Лазара догодило се невиђено чудо. Није се више на ступу појављивао жив човек, већ механизам у облику човека, који је ударцем чекића означавао часове не само дневне већ и ноћне, како је записано. Никоновски летопис и други кратки записи сведоче пак да је Лазарев бројчаник, у исто време био и модел хелиоцентричног система. Међутим, Лазар сигурно није био вук самотњак, који је све то сам измислио. Његов подвиг у Москви је само био ношен валом вишевековне у сабору знања јелинско-ромејске традиције и посвећене занатске вештине која се упорно преносила још од обелиска древног Мисира, па преко Александрије и њених клепсидри и Мусеона, у коме је Аристарх још у IV веку пре Христа упоређењем сенки обелиска и бунара прорачунао величину округле Земље и величину Сунца око којег се Земља окреће, затим Атинске ,,Куле ветрова”, па 24-оро врата клепсидре на Светој Софији у Цариграду чији је механизам ,,бучно тандркао”, све до предпостављене призренске часовничарске школе одакле је потекао. Предпостављена српска часовничарска школа свакако није бесловесно умножавала зупчанике чиме би се сва посвећена тајна заната сводила на слепо копирање. Треба узети и обзир да је у Призрену боравио славни полихистор Теодор Метохит који је ту писао и подучавао Евклидове аксиоме, преносећи науку Цариградских универзитета, па је чврста претпоставка да је и сам Лазар био учени полихистор, јер је очигледно носио у себи оно православно, васељенско што је довело до модела хелицентричног ситема. Остаје још и питање које израдио часовник на двору деспота Стефана ,,чија су се звона чула на дан хода?”.