| Мирослав Станојловић је
рођен 1953. год. у Пожаревцу, где је стекао основно образовање.
Гимназију је заврио у Петровцу на Млави. У Београду је завришо
Вишу педагошку школу, као и Факултет ликовних уметности -
графички одсек у класи професора Бранка Миљуша. На истом одсеку
завршио је постдипломске студије, у класи професора Бошка
Карановића. За време студирања био је укљчуен у наставни процес,
као сарадник -демонстратор за све графичке дисциплине које
обухвата образовање студената. На том месту провео је више
од три године сарађујући и помажући у настави професорима:
Б. Карановићу, М. Крсмановићу, Б. Миљушу, Д. Јанковићу и С.
Пејовићу. Ово значајно умеће омогуђило му је да потпуно изучи
матерјално припремање наставе, организоваwе групног рада,
и рад на индивидуалним корекцијама неопходних у процесу израде
уметниког дела и његовог штампања. Стичући искуства од старијих
колега и професора са којима је сарађивао овладао је многим
занатима, спретностима и умењима, те се за Станојловића може
са сигурношћу тврдити да доминантно влада пространом ликовном
проблематиком. Једном речју, свим обавезним дисциплинама у
процесу описмењавања студената по утврђеним програмима. После
завршеног школовања, живећи и радећи као слободан уметник
наставља да се самостално бави ликовном педагоком праксом,
водећи више година клуб ликовних стваралаца на Новом Београду.
У том амбијенту успешно је припремао будуће полазнике ликовних
академија.
Озбиљно уметничко деловање Станојловић починње још као студент
- постдипломац учествујући на многим значајним изложбама.
Од тог доба, када постаје и лауреат Првог бијенала студентске
графике, он до данашњих дана истрајава у тој ликовној области.
Дисциплиновано и дуготрајно студирање сликарске а посебно
графичке материје, омогућило му је да потпуно овлада многим
сликарским и графиким поступцима. Преко вредних ликовних сазнања
дошао је до високе ликовне писмености. Већ тада се на најбољи
начин отвара широко поље за учење, истраживање и примену многих
ликовних техника. Слободан, али и мајсторски однос код својих
учитеља Станојловић користи на најлепи могући начин, као дозволу
за широке могућности извођења и своју потпуну афирмацију.
Комплексно истраживање бројних уметниких поступака из српске
традиције али и истраживање и примена нових материјала, омогћуило
му је да добро изучи технолошки приступ. Све то омогућује
Станојловићу да продукује ваљана сликарска дела и ексклузивне
отиске. Њихова тема су садрајне визије, духовите нарације
у које смешта читаве системе визуелних знакова.
Свој уметники графички поступак он је оплеменио јо више употребом
синтетиких смола. Од првих експеримената још на постдипломским
студијама, откад је почео да их користи, он већ тридесет година
успено примењује те материјале, перманентно и помно проверавајуи
их. Ти нови материјали су саставни део његове технолоко-уметнике
грађе. Ова иновација показала се знатно јефтинијом и податнијом
у материјалној оскудици која нас је окруживала, а у његовом
раду као бескрајно и непресушно откривање. Пронђаена својства
разних солуција са разлиитим растварачима потврђена дугогодињим
испитивањима, показала су се као могућа замена, традиционално
познатом графиком и сликарском материјалу. Технолошке особености
емулзија Станојловић је различитим поступцима подређивао сликарској
провери и штампању као крајњем резултату, где је досезао жељену
грађу: најдубљу и најсуптилнију вредност светла. Тиме су му
потпуно отворени технолошки предуслови за богат естетски концепт.
Перманентни истраживаки поступак, уз усвојене сликарске и
графичке вредности, наметнули су му да и ликовна идеја има
исходиште у разоткривеним својствима примењених материјала.
Уз сталну игру са познатим и новим материјалима егзактна димензија
у делу стваралачког чина постаје саставни део његовог ликовног
текста. За разлику од графичких поступака код којих израда
матрице у извесној мери губи на изоштреној живахности потеза,
употребљених алатки или материје која се наноси, прилагоена
употреба ових, углавном непримењених материјала у новијој
српској графици - као у сликарској акварел техници, доприноси
тежњи ка суптилној особености Станојловиевог графиког израза.
Постигнута структура употребљених материјала али и њихова
способност да се у непоновљивим токовима појављују, уствари
су за њега својства откривене технологије и темељ грађења
укупне естетске масе. Технолошки једноставнија израда матрице
у графици или њеног дела на начин како он то ради, употребљавајући
синтетике смоле, омогућује и спонтано пулсирање материји која
се наноси на плочу, те она откривеним својствима потхрањује
луцидност стваралаког чина. Ово делимино допутање материјалу
да несметано траје није измицање тоталној технолокој контроли,
већ као у сликању, ослобађање финалног утиска у коме преовлауђју
само тврди захвати. Матрица као слика тако добија обиље суптилних,
непредвидиво остварених линија, форми, структура. Графики
отисак постаје одраз који афирмише садрај обједињених технолошких
открића и естетских опажања при дејству материје. Креативно
хтење на тај наин он ставља у позицију сталног односа са необичним,
невиђеним и недогођеним технолоким варијантама чија својства
увек изнова треба открити и издвојити. Његов стваралачки чин
је окружен највишом температуром, а он није само мајстор који
репродукује научене технологије отискујуи ликове графике,
него актер једног бритког и потпуног стваралаког чина.
Мирослав Станојловић врло брзо стасава као значајна фигура,
а своје деловање у јавном ликовном животу углавном везује
за београдски графички круг, где је готово стално присутан.
Својом особеном поетиком, занимљивим ликовним контекстима
искрчио је себи јасан пут. Школовање на Вишој педагокој школи
и Академији за Ликовне уметности, развило је Станојловићу
завидну духовну елеганцију а специфичан приступ естетској
проблематици, што га смешта на видно место савременог српског
ликовног стваралатва.
Као образован млади уметник он доприноси да београдски ликовни
живот добија један специфиан опус. До данас он демонстрира
сопствену луцидност, дуготрајним елаборирањем специфине естетске
грађе. Његов опус на моменте досеже и репрезентативни ниво,
што потвруђје уечешћем на великим меународним ликовним манифестацијама.
То је разумљиво, јер Станојловићу као предмет ликовног мишљења
није довољан лик, тј. његово појављивање, већ и динамичка
могуност преноења тог лика са “примарног графиког оригинала”-
плое, на “секундарни оригинал” - лист са отиском. Приликом
мистификујуег, скоро алхемијског процеса који се одвија у
невидљивости утробе пресе, нуно се догоди и нето неочекивано,
оно ново у слици. Поступком избора правог уметника Станојловић
то открива и даром правог трагача. Исход је добра слика, тј.
права мера.
Ранији радови Станојловића посвећени су истраивањима унутар
задате једноставне форме, овала, затворене и концентрисане,
са садраним микро - дешавањима унутар и около сопственог језгра.
Већ у себи иманентно подразумевају могунћост промене. Избор
овалне форме (супротно круној) која садржи усмерену напетост
по дужој осовини, указује на могуће кретање ка садањем, измењеном
стању које доминира у последњем делу његовог сликарског и
графиког делања. Динамичност кретања у коме се састоји живот
сваког дела или дух слике, изражена је у распрскавању овала
који се тако умножава и преобликује у разнолике форме кругова,
квадрата, троуглова, конуса груписаних на начин да симболично
приказују неизмерност избора могућности. У свакој од тих новостворених
форми сада се одвија прича. Динамика својства композиција
Станојловићевих графика и слика јесу манифестација одређених
сила. Специфичан звук сваког елемента изражава прецизан однос
сила које постоје баш у тој тачки поља у које је елеменат
сметештн. Деловање целине (слике) представља догађаје у том
пољу сила. Добро усмерени динамички елементи као носиоци активних
сила појачавају то дејство и стабилизују га, а сам контекст
подражава и одређује динамико својство елемената. Динамика
целине композиције успено се успоставља тек онда кад се кретање
сваке појединости логино уклапа у кретање целине. Сваки део
композиције замиљен је као деашвање, а не као комад мртве
материје, док су односи између делова увек у узајамном дејству.
Умножавањем мотива и њиховим различитим распоредом бележи
се неизвесност тренутка која није случајност већ изражава
сваки пут као неко различито унутарње стање. Све ове особине
Станојловићевог ликовног говора само одражавају реакцију на
дотерано савршенство новијег сликарског и графиког стваралаштва.
Као то неки уметници инсистирају на ручној изради папира,
на префињености премиса јапанске графике, тако и Станојловићева
склоност ка технолоком експерименту говори о обновљеној бризи
за лични, чулни и осећајни говор кроз ликовно дело.
Своју креативну осетљивост и постојаност Станојловић наставља
и у најновијим радовима перманентно обогаћујуи их. Поред традиционалног
уводи и егзактно у свој ликовни концепт добијајуи снажну арматуру
дела. Теселације - геометријски подељена поврина постаје битно
и суштинско организовање. По прецизним законима геометрије
мотив се умножава, ликовна представа постаје поливалентна,
а за Станојловића она се израња у мега-оркестрацију егзактно-геометријског
и ликовног. Магично привлани Пач- Ворк делови и геометријски
симболи и поврине на најновијим графикама бивају обједињени
прецизно у изузетно занимљиво стваралатво.
С обзиром на високо образовање плодно деловање у ликовном
животу, Мирослав Станојлови може бити ангажован у настави
као поуздана персона и као значајан делатник већ наоружан
искуством у подучавању и анимацији младих људи.
Врло лако може се стећи утисак да су Станојловићева опредељења
помало необична, превише технолошка. То је делимино тачно
јер су његови цртежи и слике уствари бриљантни додири и комбиновање
разних технологија. А то могу и знају само прави познаваоци
и посматрачи материјала са којим оркестрирају. Потпуно истражене,
истудиране класичне и традиционалне сликарске технике, омогућавају
му непогрешиву примену. То потврђује и несумњиво велика његова
љубав према византиској, традиционалној уметности и његова
посвећеност конзерваторском раду на фреско сликарству у нашим
најпознатијим црквама. Изоштрено посматрање у примени и трајању
материјала, најризличитији исходи таквих експеримената у посебним
условима, говоре да је он помни посматра. и чувар матерјалног,
те резултира ка оном сутинском, бригом за духовно, српско.
Ангаовања на пословима различитих карактера то упеатљиво потврују.
Спретан и пажив у раду он је актер, а често и лидер најразлиитијих
послова. Уествовао је у изради подног мозаика по идејној концепцији
А. Томачевиа, постављеног у Библиотеци града Београда. У том
послу до пуног изражаја долазе његове копистичке и извожаке
спретности. Занимање за зидне сликарске дисциплине које је
показао још на Вишој уметникој школи, где је и награђен као
студент за тај предмет, он наставља и развија кроз многобројне
и тимске или самосталне сликарске и сликарско-конзерваторске
радове. Своју даровитост оваплотио је највише у тим радовима.
Бројни објављени чланци у Гласнику друтва конзерватора Србије,
најбоље показују колики је његов реноме.
Још од 1978, када као сврешни студент Више школе одалзи у
екипу мр К. Чешљар у својству спољног сарадника да ради на
конзерваторским пословима он тај занат учи и развија радећи
са великим бројем стручњака. Од 1987. запољен је у Републиком
заводу за затиту споменика културе, у коме је положио државни
испит за сликарско-конзерваторски рад на зидним сликама, чиме
је потпуно потврдио свој легалитет за обављање тог посла.
Ангажован је на најодговорнијим и најслоенијим пословима.
УЧЕШЋЕ НА ИЗЛОБАМА:
1980. -9. Изложба студената ФЛУ, Галерија Дома омладине,
Београд,
1982. -ЧЕТВРТОАПРИЛСКА ИЗЛБА СТУДЕНАТА ФЛУ, Гал.
СКЦ, Београд,
-11. Изложба студената ФЛУ, Галерија Дома омладине, Београд,
-ЗАЈЕДНО 82, Изложба студената Југославије, Гал. Студентски
град, Нови Београд,
1983. -1. БИЈЕНАЛЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СТУДЕНТСКЕ
ГРАФИКЕ, Гал. Студентски град, Нови Београд,
-ЗАЈЕДНО, Изложба студената Југославије, Гал. Студентски
град, Нови Београд,
1984. -ЗАЈЕДНО Изложба радова студената Југославије, Гал.
Скендерија, Сарајево,
-17. ЗАЈЕДНИКА ИЗЛОБА УЕСНИКА КОЛОНИЈЕ МЛАДИХ, Ивањица,
-ЗАЈЕДНО 84, Изложба радова студената Југославије, Гал. Студентски
град, Нови Београд,
-САМОСТАЛНА ИЗЛОБА ЦРТЕЖА, Гал. ФЛУ, Београд,
-25. ОКТОБАРСКИ САЛОН, Уметники павиљон Ц. Зузорић, Београд,
-ГРАФИКЕ ДОБИТНИКА НАГРАДЕ - Кун, Гал. ФЛУ Београд,
-2. БИЈЕНАЛЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СТУДЕНТСКЕ ГРАФИКЕ, Гал. Студентски
град, Нови Београд,
-ИЗЛОБА ГРАФИКА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЛИКОВНИХ АКАДЕМИЈА,
Дом друтвених делатности, Сарајево,
1985. -САМОСТАЛНА ИЗЛОБА ГРАФИКА, Гал. ФЛУ, Београд
(магистарска излоба),
-ЦРТЕЖ И МАЛА ПЛАСТИКА, Уметники павиљон Ц. Зузорић, Београд,
-ПОТЕЗ 85, Гал. УЛУС-а, Београд,
-3 еxпоситион интернатионале "Петит формат де папиер"
ЦУЛ-ДЕС-САРТС (ЦОУВИН) Белгqуе,
-НОВИ ЛАНОВИ, Гал. УЛУС-а, Београд,
-КАРАН И СТУДЕНТИ, Гал. Студентски град, Нови Београд,
1986. -АПСТРАКЦИЈА - АСОЦИЈАЦИЈА, графике, Гал. Студентски
град, Нови Београд,
-ПРОЛЕНА ИЗЛОЖБА УЛУС 86, Уметники павиљон Ц. Зузорић, Београд,
1987. -11. ЗАГРЕБАКА ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ
ЦРТЕЖА, Гал. ЈАЗУ, Загреб,
-МАГИСТРИ ФЛУ У БЕОГРАДУ 1980-1987, Гал. Дома ЈНА, Београд,
-28.ОКТОБАРСКИ САЛОН 87, Уметники павиqон Ц. Зузорић, Београд,
-ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА 87, Гал. Графики колектив, Београд,
1988. -ПРОЛЕНА ИЗЛОБА УЛУС-а, Уметники павиљон Ц.
Зузорић, Београд,
-15. ЗАГРЕБАКА ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ГРАФИКЕ, Гал. ЈАЗУ,
Загреб,
-МАЈСКА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА, Гал. Графики колектив,
Београд,
-ИЗЛОЖБА КОРИСНИКА ФОНДА МЛАДИХ 1986-1987, Гал. УЛУС - Гал.
Борбе, Београд,
1989. -МАЈСКА ИЗЛОЖБА БЕОГРАДСКОГ КРУГА, Гал. Графики
колектив, Београд,
-САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА, Гал. Графики колектив, Београд,
1991. -ПРОЛЕНА ИЗЛОЖБА УЛУС - СУЛУВ 91, Уметники
павиљон Ц. Зузори, Београд,
-ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА, Гал. Графики колектив, Београд,
1992. -МАЈСКА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА,
Гал. Графики колектив, Београд,
-3. САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА, Гал. Графики колектив, Београд,
-33. ОКТОБАРСКИ САЛОН, Уметники павиљон Ц. Зузорић, Београд,
-2. БИЈЕНАЛЕ ГРАФИКЕ БЕОГРАД, Уметники павиљон Ц. Зузорић,
Београд,
1993. -МАЈСКА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА,
Гал. Графики колектив, Београд,
-САМОСТАЛНА, РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА, Уметника галерија
Крушевац, Крушевац,
1994. -МАЈСКА ИЗЛОБА ГРАФИКА БЕОГРАДСКОГ КРУГА,
Гал. Графики колектив, Београд,
-3. БИЈЕНАЛЕ ГРАФИКЕ БЕОГРАД 94, Уметники павиљон Ц. Зузорић,
Београд,
1995. -2. МЕУНАРОДНИ БИЈЕНАЛЕ ГРАФИКА МАЛОГ
ФОРМАТА, Лесковац,
-СПЕЦИЈАЛНА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОБА ГРАФИКА У КАНАГАВИ - ЈОКОХАМА,
Јапан.
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ
1. Скидање фрагмената фресака из гроба у Виминациуму, Гласник
ДКС, бр. 12, 1988.
2. Скидање зидних слика из једног гроба у Виминациуму, септембра
- октобра 1989., Гласник ДКС, бр. 14, 1990.
3. Градина на Јелици - скидање фрагмената фресака, Гласник
ДКС, бр. 14, 1990.
4. Скидање зидних слика из једног гроба у Виминациуму августа
- септембра 1990., Гласник ДКС, бр. 15, 1991.
5. Нека опажања о употребљеним малтерима за зидање и малтерисање
гробова у Виминациуму, Гласник ДКС, бр. 16, 1992.
6. Црква свете Богородице у Наупари - испитивачки и сликарско-конзерваторски
радови на унутрашњим зидовима и фасадама током 1992., Гласник
ДКС, бр. 17, 1993.
7. Конзервација зидних слика скинутих из једног гроба у
Виминациуму, Гласник ДКС, бр. 18, 1994.
8. Презентација унутрашњости цркве у Наупари, Гласник ДКС,
бр. 19, 1995.
9. Сликарско - конзерваторски радови на живопису Вазнесењске
цркве манастира Милешева, Гласник ДКС, бр. 20, 1996.
10 Конзервација фрагментарних фреско целина са базилике на
Јелици, Гласник ДКС, бр. 20, 1996.
11 Могућа презентација конзервисаних зидних слика из Виминациума,
Гласник ДКС бр. 21.
12 МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА- Сликарско-конзерваторски радови на
живопису Благовештењске цркве, Гласник ДКС, бр. 21.
13 Сликарско-конзерваторски радови на делу живописа Вазнесењске
цркве Манастира Милешеве, Гласник ДКС, бр 26.
14. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА И ВИСОКИ ДЕЧАНИ- УВИД У СТАЊЕ И ПРЕДЛОГ
ЗАШТИТЕ, Гласник ДКС, бр. 26, 2002.
15. ПОД ЛУПОМ КОНСЕРВАТОРА, ВИМИНАЦИУМ, Зборник радова Народног
музеја 13-14, Пожаревац 2003. страна 239.
16. ЕВАКУАЦИЈА ФРЕСКО ЦЕЛИНА ИЗ ГРОБНИЦА У ВИМИНАЦИУМУ, ОТКОПАНИХ
ПОСЛЕ АРХЕОЛОШКИХ КАМПАЊА-Зборник радова научно стручног скупа
МЕТОДЕ УТВРЂИВАЊА И ОТКЛАЊАЊА ПОСЛЕДИЦА ДЕЈСТВА ВЛАГЕ НА КУЛТУРНИМ
ДОБРИМА, ДКС, Факултет техничких наука, Институт за грађевинарство,
Нови Сад 2004.(стр. 30-36).
17. ФРЕСКЕ У ГРОБУ Г 160 НА ПИРИВОЈУ У ВИМИНАЦИУМУ,
Гласник ДКС, бр. 30, 2006.
18. T. Zorba, E. Pavlidou, M. Stanojlovic, D. Bikiaris, K.M.
Paraskevopulos, V. Nikolic, P.M. Nikolic, Technique and palette
of XIII th century painting in the monastery of Mileseva.
Applied Phisics A. © Springer – Verlag 2006.
19. М. Станојловић, О чићењу фреске Свети Сава у Милешеви.
ЖИВОПИС, часопис за неговање црквене уметности Академије СПЦ,
Београд 2007. број 1. (стр. 141 – 155).
СЛИКАРСКО – КОНЗЕРВАТОРСКА БИОГРАФИЈА
(2000-2007)
2000. ДЕВИЧ- обилазак манастира и преглед са снимањем ( сарадwа
са КФОР-ом)
МИЛЕШЕВА- учешће у тиму који је извео снимање ЦД-а о манстиру
Милешеви и зидном живопису (спонсор Конгрес Српског уједињења).
2001. МИЛЕШЕВА- Одвајање, консервација и пресентација монументалног
зидног сликаног приказа Спасове тајне вечере. Консервација
и пресентација сачуваних делова Христовог Васкрсења- старијих
делова живописа који су се налазили испод.
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА И ДЕЧАНИ. У оквиру пројекта Ургентна заштита
културног наслеђа Косова и Метохије у организацији невладине
организације Мнемосина и италијанског Интерсоса, у оквиру
тима преглед храмова и зидног живописа, снимање и учешће у
изради елабората.
2002.
МИЛЕШЕВА- Сликарско-консерваторски радови на зидним сликаним
приказима: Светог Симеона Мироточивог, Светог Саве, Стефана
Првовенчаног, ктраља Радослава и Светог караља Владислава.
2003.
ГРАЧАНИЦА- снимање фресака за пресентацију на Интернету
са конгресом Српског уједињења и преглед дела живописа.
САБОРНИ ХРАМ ОЦА НИКОЛАЈА- ВРШАЦ, испитивачки и превентивни
радови на зидним сликама и штуко декорацијама.
ВИМИНАЦИУМ- сликарско-консерваторски радови на евакуисаним
фрескама из гроба број 5664.
ВИМИНАЦИУМ сликарско-консерваторски превентивни радови, мониторинг
и организација повољних услова да безбедно презиме новооткривене
фреске и стални надзор над њима- гробница Пиривој-160.
2004.
ВИМИНАЦИУМ- сликарско-консерваторски радови на евакуисаним
фрескама из гроба број 5664.
ВИМИНАЦИУМ превентивни сликарско-консерваторски превентивни
радови на новооткривених фресака и стални надзор над њима-
гробница Пиривој-160.
МАНАСТИР ДЕЧАНИ, руковођење у подизању скеле за потребе снимања
живописа у централном делу храма са прегледом стања фресака
у том делу храма.
СВЕТИ САВА ОСВЕЋЕНИ- КАРЕЈА- учешће у тиму који изводи сликарско-консерваторске
радове на на зидним сликама.
2005.
ВИМИНАЦИУМ- наставак и завршетак сликарско-консерваторских
радова на евакуисаним страницама гроба 5664.
КОСОВО И МЕТОХИЈА- стручни преглед порушених и оштећених цркава.
Рад у оквиру тима који је образован ради помоћи Рашко-призренској
епархији.
ВИМИНАЦИУМ, Пиривој Г 160 - Наставак сликарско-консерваторских
радова на хитним превентивним радовима, побољшању микроклиматских
услова у гробници и уклањању колонија маховина.
ВИМИНАЦИУМ- испитивачки радови и израда елабората на четири
фреске (странице гроба) број 3130 евакуисаних са локалитета.
ЗАВОЈ- седам одвојених целина из села Завој. Испитивачки радови
и израда елабората за сликарско-консерваторске радове.
2006.
ВИМИНАЦИУМ- завршни и презентацијски сликарско – конзерваторски
радови ин ситу, на фрескама гобнице Г 160, Пиривој.
ЗАВОЈ – завршни сликарско конзерваторски радови на три одвојене
целине.
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА – сликарско – конзерваторски радови на
прегледу и мапирању живописа у цркви Светих Апостола.
РАНОХРИШЋАНСКА ГРОБНИЦА У НИШУ – учешће у тимском раду на
евалуацији и стратегији за трајну заштиту.
2007.
МАНСТИР БАЊСКА – координатор за сликарско – конзерваторске
радове на сачуваим и археолошким откопаним деловима живописа.
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ
1. Сликарско-конзерваторски радови на делу живописа Вазнесењске
цркве Манастира Милешеве, Гласник ДКС, бр 26.
2. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА И ВИСОКИ ДЕЧАНИ- УВИД У СТАЊЕ И ПРЕДЛОГ
ЗАШТИТЕ, Гласник ДКС, бр. 26, 2002.
3. ПОД ЛУПОМ КОНСЕРВАТОРА, ВИМИНАЦИУМ, Зборник радова Народног
музеја 13-14, Пожаревац 2003. страна 239.
4. ЕВАКУАЦИЈА ФРЕСКО ЦЕЛИНА ИЗ ГРОБНИЦА У ВИМИНАЦИУМУ, ОТКОПАНИХ
ПОСЛЕ АРХЕОЛОШКИХ КАМПАЊА-Зборник радова научно стручног скупа
МЕТОДЕ УТВРЂИВАЊА И ОТКЛАЊАЊА ПОСЛЕДИЦА ДЕЈСТВА ВЛАГЕ НА КУЛТУРНИМ
ДОБРИМА, ДКС, Факултет техничких наука, Институт за грађевинарство,
Нови Сад 2004.(стр. 30-36).
5. ФРЕСКЕ У ГРОБУ Г 160 НА ПИРИВОЈУ У ВИМИНАЦИУМУ,
Гласник ДКС, бр. 30, 2006.
6. T. Zorba, E. Pavlidou, M. Stanojlovic, D. Biliaris, K.M.Paraskevopoulos,
V.Nikolic, P.M. Nikolic, Technique and palette of XIIIth century
painting in the monasteri of Mileseva. Applied Physics 2006.
7. О чићењу фреске Свети Сава у Милешеви. ЖИВОПИС, часопис
за неговање црквене уметности Академије СПЦ, Београд 2007.
број 1. (стр. 141 – 155).
ПЕДАГОШКИ РАД
Менторство на дипломским радовима
Драган Томановић: КОНСЕРВАЦИЈА И ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФРАГМЕНТАРНИХ
ЦЕЛИНА ЖИВОПИСА ИЗ ЦРКВЕ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ УВАЦ.
Академија СПЦ, 2000.
Јелена Гускић: КОНСЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЖИВОПИСА ЦРКВЕ
СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У УЖИЦУ НА ПРЕДСТАВАМА ЖРТВЕ АВРАМОВЕ
И ГОСТОЉУБЉА АВРАМОВОГ. Академија СПЦ, 2000.
Жаклина Дрљача: СЛИКАРСКО – КОНЗЕРВАТОРСКИ РАДОВИ НА ЗИДНОЈ
ДЕКОРАЦИЈИ НАСЛИКАНОЈ У ПРОЗОРУ ЦРКВЕ РУЖИЦЕ У БЕОГРАДУ. Академија
СПЦ, 2001.
Марија Гаровић: ХРАМ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ – КОНЗЕРВАТОРСКО
РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ЗИДНИМ СЛИКАМА ЦЕНТРАЛНОГ КУБЕТА
И ПОТКУПОЛНОГ ПРОСТОРА. Академија СПЦ, 2003.
Драгана Гавриловић: КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА ЖИВОПИСА ЦРКВЕ
ХРИСТОВОГ ВАЗНЕСЕЊА У МАНАСТИРУ МИЛЕШЕВА НА ПРЕДСТАВИ (СЛИКАНОМ
ПРИКАЗУ) "СИЛАЗАК У АД". Академијс СПЦ, 2003.
Маја Цветковић: ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ГРАЂА О ХРАМУ И ДЕО СЛИКАРСКО
– КОНЗЕРВАТОРСКИХ РАДОВА НА ЖИВОПИСУ СЕВЕРО – ИСТОЧНОГ ЗИДА
УНУТРАШЊЕ ПРИПРАТЕ ВАЗНЕСЕЊСКОГ ХРАМА МАНСТИРА МИЛЕШЕВЕ. Академија
СПЦ, 2005.
Дарко Деспотовић: СЛИКАРСКО – КОНЗЕРВАТОРСКИ РАДОВИ НА ФРЕСКАМА
ИЗ ГРОБНИЦА СА АРХЕОЛОШКОГ ЛОКАЛИТЕТА ВИМИНАЦИУМ. Академијс
СПЦ, 2006.
Менторство на државном испиту: Наташа Петровић и Александра
Банковић.
|
