| Рајко Д. Блажић, рођен 30.
јануара 1967. године у Чачку. Завршио Основну школу и Гимназију
у Чачку. Од 1986. до 1991. године студирао на Филозофском
факултету у Београду на групи за Археологију апсолвирао 1992.
године. Крштен у Моравцима код Љига 1991. године. Уписао Факултет
Ликовних Уметности на Цетињу 1994. године, на коме је дипломирао
први у класи проф. Павла Пејовића 1998. године.За време студирања
освојио је награде за студију 1995. г., за скулптуру 1996
г., за скулптуру 1997. г. и за вајање 1998. г.
Стручна и радна биографија:
Од 1 јуна 1996. г. до 31. децембра 1998. г користи је стипендију
за материјал камен од Италијанско-црногорске компаније МАНИРО
у вредности од 150.000 немачких марака годишње (у цену је
улазилио и изнајмљивање атељеа од 400м2 са свим машинама за
обраду камена и са каменом из читавог света, канцеларије,
тел. и факс и новчана надокнада).
Године 1998.. као студент добио је прву награду на конкурсу
Републике Црне Горе за државни грб (заштићено ауторско право).
Један грб се налази изнад улаза у Председништво Црне Горе
у Подгорици, а један на резиденцији председника Црне Горе
на Цетињу, (материјал који је кориштен том приликом је камен
грчки НЕСТОС пречник 0,80 цм)
Године 1999. радио десетоугаону певницу византијског типа
за манастир Манасију.
Године 2000. добио је специјалну наруџбину из Француске да
уради бисту у граниту. Сам је предложио да буде у природниј
величини на шта је наручилац пристао. Урадио је бисту, са
одређеним карактеристикама које нису заступљене до сада у
целокупној историји уметности “Биста Савељић” (биста је од
црног гранита Супер -Белфаст, у природној величини, реалистична,
две бисте у једном формату). Бисти Савељић је заштићено ауторско
право налази се у Подгорици. Министарство културе треба да
је стави у процедуру за заштиту ауторског права за читав свет.
Академске 2000/2001. године запослио се као асистент на
Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.
Академске 2002/2003. године произведен је у предавача на
наставном предмету Вајање , на Академији Српске Православне
Цркве за уметности и консервацију у Београду, датума 25. априла
2002. године.
Од 2001. до 2003. године обновио је гробно место Св.Саве,
у манастиру Милешеви. Урадио је саркофаге Св.Саве и Св. Кр.
Владислава који су освећени 22. марта 2003. године.Урађени
су од камена-мермера црвене боје.
Био је ментор за дипломски рад на саркофагу Св. Кр. Владислава
студенту Мирјани Нешић.
Одликован од стране Српске Православне Цркве за обнову гроба
Светог Саве.
Од 2003. године члан је Савета за заштиту и обнову храмова
и културне баштине Српске Православне Цркве.
Године 2004. урадио две монументалне скулптуре од камена
210x0.80x0.80 цм по наруџби за хотел Медитеран у Будви.
Године 2005. урадио реплику најлепше средњовековне српске
розете МЕЛЕНТИЈА за манастир Жичу, три примерка, (била на
изложби Византијске уметности у Њујорку) .Оригинал је 1,25м
у пречнику а мој рад је 0,50м у пречнику и урађен је од црвеног
мермера кречњака дебљине 7 цм..
Године 2005. урадио је чесму за манастир Св.Архангеле код
Призрена у камену за годишњицу - 450. година од смрти цара
Душана .На чесму је ставио као украс камен са гроба Св. Саве
из Милешеве. Камен са обовљеног гроба св.Саве ставио је и
на врата цркве Св. Великомученика Георгија у манастиру Боговађи
где је радио и дуборез.
Године 2005. урадио је прве стубове у рељефним каменим масама
у црквеној уметности Српске Православне Цркве после времене
Немањића у манастиру Лешје, Епархија браничевска.
Године 2005. урадио је крст у крстионици извора манастира
Лешје, 3м.висине.
Године 2005. урадио камени трон за манастир Манасију, облик
двоглавог орла са раширеним крилима које грле Епископа.
Ради на каменом иконостасу са дверима, царским и ђаконским
од камена, први такве врсте у православном свету у селу Јабучје,
у цркви Св. Ар. Михаила.
|
