Студијски програм садржи елементе утврђене законом.

Структура студијских програма основних студија се може анализирати по више основа. свакако се радикална подела на смерове не може заобићи ни у једној анализи, али се она не очитује тако јасно на првој години основних студија, која је предвиђена за стицање основних знања и умећа и упознавање са природом Цркве и њене уметности. у овом периоду у остваривању студијских програма, важна је структуирална подела градива (предмета) на: уметничко практичне, теоријско образовне и богословске предмете. када је о другој и трећој групи предмета реч, садржај њихових појединачних програма је усклађен са циљевима општег студијског програма и његовом сврхом. На првој години основних студија су заступљени следећи програми: Сликање и цртање иконе и Пластична анатомија (сликање по моделу) који имају за циљ развијање способности опсервације као и суштинско поимање садржаја црквене културе. Теоријски предмети који прате поменути садржај су: Историја уметности I (стари век) и богословска група коју чине: Догматика I, Општа историја цркве, као и предавања са вежбама из Црквеног појања са правилом (опште и празнично појање). Друга година иде ка усложњавању садржаја, али овај период још увек карактерише општи аспект црквене уметности. сви студенти се према афинитетима пријављују код једног од два професора на предмет Сликање иконе. обе класе раде по заједничком програму који подразумева упознавање са елементима традиционалног иконописа што је детаљно изложено у појединачном плану и програму за овај предмет. Једина разлика је у томе што се у једној класи негује иконграфски и минуциозни а у другој монументално зидни. Студенти у току године могу променити класу и предметног наставника. Овом садржају се придодаје група уметничких предмета: Црквено обликовање у материјалу, Мозаик и Калиграфија (естетика писма). сви практични садржаји су прејемствено везани за наставу из прва два семестра и међусобно корелирају. Теоријака настава на овој студијској години се састоји од Историје уметности II (средњи век), Основе црквено градитељства као и богословских предмета; Догматика II, Историја српске цркве и Литургијско богословље (сада у односу на живопис). Семинаски радови који се израђују на овим предметима имају тематске везе са црквеним уметностима. На трећој студијског години структира је измењена тако што се смањује број наставних предмета а повећава фонд часова уметничких (практичних) предмета. Овде је предвиђено студирање примарних садржаја црквене уметности (компоновање у простору-перспектива; истраживање ликовних феномене кроз традиционалне и савремене материјале и технике) као и прва синтеза знања стечених на претходним годинама. уметничке садржаје прате теоријски предмети: Историја уметности III (нови век), Свето Писмо Новог завета и један изборни практични предмет (мозаик или обликовање). На овој студијској години је предвиђено неколико семестралних курсева како би се кроз вежбе савладали посебни наставни захтеви. Овакве семестралне курсеве наставници предвиђају годишњим студијским планом и програмом. За све студенте је обавезна професионална пракса јер се по новом програму на крају шестог семестра завршавају основне (бечелор) студије. Тако студент савладава обједињене све наставне области изузев самосталног креативног истраживања (у оквиру задатог програма) које се преноси на мастер, и оригиналног уметничког пројекта који се реализује на специјалистичким студијама. Програмски садржај мастер студија прате структуру програма основних студија, с тим што се тематски уобличује (конкретизује); и поред најмање једног, теоријског-образовног и једног богословског предмета укључује неколико тематских семестралних курсева. За мастер студије није обавезна професионална пракса уколико није условљена темом и области креативног истраживања. Структура студијског програма у одноу на студијске одсеке Академије СПЦ је далеко једноставнија. Постоји мали број заједничких предмета кое слушају студенти оба одсека како би се постигао висок ниво општег али и образовања специфичног за ове студије чиме се наглашава специфичност саме академије. То су, поред већ наведених, опште образовних и богословских предмета и Сликарске технике са технологијом као и поменуто Сликање иконе (III, IV семестар) кроз које пролазе студенти оба смера. Консерваторски одсек подразумева и одређени број предмета који наравно нису предвиђени за студенте уметничког смера. Предмети карактеристични за сваки од ових смерова су распоредом усаглашени и међусобно и у односу на заједничке програмске садржаје којих је највише на првој, мање на другој и врло мало на трећој години. На мастер студијама корелација смерова је условљена програмским садржајима а остварује се искључиво кроз индивидуалне консултације. Овде у већини случајева није предвиђено програмско прожимање постојећих смерова. Структура програмских садржаја се може анализирати и према облику наставе на основама: лично индивидуалног, колективног у индивидуалном и индивидуалног у односу на колективно. Како на пољу ставаралштва у ширем смислу тако и на пољу реализације студијских програма.
Методолошки приступ реализацији програма подразумева комбиновање познатих модела, тако да на првим годинама када је више теоријских предавања (важе за сваку студијску групу) претежно примењује демонстрација и колективна анализа (чак и ауто анализа). организациони облик наставе не чини њену програмску структуру али је у многоме одређује; метод својом специфичношћу повезује садржаје и даје му структурални смисао и могућност успешне реализације. Тако монолошки метод претходи индивидуалној коректури и коначно консултацијама, као што се сазнања са теоријских програма пројављују у практичном раду, и коначно самосталном креативном раду студената.

Стандард 2. Сврха студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему, доступну јавности.

Студијски програми Академије Српске Православне Цркве (на оба смера) имају сврху утемељену у култури наших, али и ширих простора, где уметност има своје поклонике.
Програм студирања је настао као одговор на потребу креативних личности да се студиозније посвете поменутим естетским садржајима, тако да његову сврху треба препознати у подизању општег нивоа црквено уметничког ствараластва као и у стручној заштити наслеђа црквене културе. Академија Српске Православне Цркве је јединствена у православном свету, (где досадашње искуство на овом пољу везано за индивидуално напредовање и аматерске еснафе) нагла популаризација црквене културе је иницирала појаву бројних сликара-аутодидакта, који не само да су њени лоши промотери, већ ни сами не познају њена естетска утемељења. Тако је програмска сврсисходност најочигледнија у креативно-стручном раду дипломираних живописаца и консерватора Академије СПЦ њихове пројкте и уметничка дела. Обилни програмски садржаји се могу савладати уз перманентну посвећеност студената што указује на то да их није могуће савладавати сам, или на некој школи где се појављује као секундарно градиво. Кроз вишегодишње праћење резултата дипл. живописаца и консерватора Академије СПЦ прате се ефекти сврсисходне синтезе програмских садржаја. Њихово учешће у мешовитим тиомовима (екипама) показује да интердисциплинарност као приступ студијским садржајима резултира оспособљеношћу за одгонетање сушнине пројекта и креирање концепата њихове реализације. Конкретна сврха студијских прогама се огледа и у превазилажењу неких антагонизама на пољу заштите и естетике, између цркве и државних институција. Не треба посебно наглашавати колико је ово значајно за хармоничан развој културе на нашим просторима. Црквена уметност има значајан удео у укупној култури нашег народа и има своје поклониоке широм света те је посредно мисија Академије СПЦ и у томе да је достојно презентује. Како је реч о ефектима програмских садржаја, они се редовно праве и евидентирају и документују. Јасно је колико је визуелни знак-артифект упечатљив метод презентације садржаја.
Дефинисана сврсисходног студијских програма обавезује њихове учеснике (предаваче и студенте) на њихову пуну реализацију. Зато је у том процесу неопходна мултидисциплинарност (остварена кроз мноштво некада врло различитих области), комбиновање методолошких приступа и непосредан однос учесника студијских програм. На овај начин се добија образовни профил који потврђује сврху студијског програма.

Евиденција : Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције)- Часопис ЖИВОПИС, покренут 2007. године (у припреми је други број). Званичан сајт: akademijaspc@ptt.yu

Стандард 3. Циљеви студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисане циљеве.

Циљеви стручног програма Академије СПЦ условљени су њиховом сврхом, која се огледа у резултирајућим садржајима у оквирима савремене културе. Циљ је пре свега да се синтезом програмских садржаја, образује уметничко-научни профил личности, која самостално или у колективу постаје носилац релевантних уметничко-научних садржаја. Теоријско-научни садржај у оквиру програма Академије СПЦ циљају на своју коначну практичну примену. Они такође имају образовне цилљеве, али сами по себи не дефинишу образовни профил који се овде очекује. Тек интегрисани у програмске целине (студијски програм ) остварују своје циљеве. Са друге стране, уметничко-практични програм своје циљеве остварује кроз оспособљеност студената да се коначно самостално искажу у свом стваралачко-стручном раду. Изучавајући опште образовне и богословске предмете студенти стичу способност да уочавају узроке појава и процеса и касније умеју да консултују ове програмске садржаје како би јасније и поступније сагледавали природу и смисао пројектних задатака. На тај начин ова програмска група исказује двоструке циљеве. Како студијски програм садржи релативно мало познату уметничко-научну област, циљ је да се слика њене праве природе и суштине негује код учесника у образовном процесу што ће исходити потом, њиховим даљим свдочењем у свету. Образовање стручног профила какав је наведен у тексту исказује потребу доказивања истинитости садржаја или њихове идеолошке промоције. Премисе његовог условљавања и прожимања ( доживљаја ) уметничко-научног садржаја артифакт очигледног смисла и утемељености. Студенти кроз непосредан однос са предавачима и шире са носиоцима сличних програма (других академија) остварују комуникацију чији је садржај програмско градиво. Креативни дијалог који се остварује на основним студијама предуслов је поменутог њиховог потоњег сусрета са светом који ће бити конзумент њихових ауторских пројеката. Тако сама сврха програмских садржаја указује на њихове циљеве,открива их.

Стандард 4: Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке делатности.

Дипломирани студент академије поседује основно познавање већине уметничких техника које се користе у ликовним уметностима: цртеж (угаљ, оловка, туш...), сликање (акварел, темпера, фреска, казеин, арилик, уље...), мозаик (камен, стаклена паста, композитни материјали....) вајање(глина, камен, дрво...) графика (катедра је у развоју). Детаљно је упознат са техникама које се доминантно користе у црквеним уметностима: темпера, фреска, акрилик, мозаик, камен (изборно). Студент је у потпуности упознат са оним техникама које се користе у области на којој је дипломирао (иконопис - темпера; фрескопис - фреска, акрилик; мозаик - камен, паста; вајање - камен, дрво). ова знања и искуства су основа за коришћење ликовних и естетских сазнања како на главним предметима (погледати наставне програме) тако и на: Цртању, Пластичној анатомији, Калиграфији, Историји уметности, Црквенoм градитељству. Богословска знања која стиче на предметима: Општа и национална историја цркве, Догматика, Литургијско богословље са основама црквеног појања са правилом, Свето Писмо Новог завета, омогућују студенту и широко и детаљно познавање како тематике којом се бави црквена уметност, тако и њене улоге у литургијско-богословско-пастирском животу Цркве. Овакво образовање треба да буде итегрисано у остваривању једне аутентичне и савремене црквене уметности како у ликовном тако и у богословско-концепциском смислу.
Одавде следи да је дипломирани студент Академије СПЦ компетентан да обавља све задатке из области црквених визуелних уметности а да поседује такође и основна знања из осталих области ликовних уметности, која му у овоме помажу, а каква се стичу и на осталим академијама. Студент је такође оспособљен како за сарадњу са теологом који конципира богословски програм конкретних пројеката, тако и за самостално конципирање оваквих програма.

Стандард 5: Курикулум

Курикулум студијског програма садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула и њихов опис.

Црквене уметности су у студијском програму садржане као двоструки феномен: пројављене кроз појмове стваралаштва (креативни процес) као и кроз процесе стручне заштите релевантних уметничких остварења. На основу таквог схватања је извршена и општа подела на смерове, о чему ће се у даљем тексту говорити. Тако, студијски програми баштине двадесет векова дугу повест развоја свештеног живописа и сродних грана црквене уметности.
Стваралаштво се, као појам заснива на учењу Цркве о пракреацији (садржаног у Светом Писму) по коме је Бог све видљиво и невидљиво створио „из ничега“ (ни из чега), призвао у постојање све што није постојало. Оваква апсолутна креација (Creatio, Lat.) је пра слика сваког креативног процеса. Како је човек створен „по обличију Божијем“ (1. Мојс. 1,27), кат икона, тако је његова разумна личност обдарена креативним способностима, а појам уметности осликава његов потенцијал да уме нешто чинити лепим (добрим). „Виде Бог да је добро“ (Мојс 1,10). На том феномену се темељи стваралаштво римских катакомби, синајских икона, цариградских мозаика, Панселина и Астрапе, зографа и потоњих стваралаца Цркве. Кроз антички концепт личности и његово продубљење у хришћанској теорији „заједнице и другачијости“ (Ј. Зизијулас) уметност хришћанскоог истока је, не само не одвојиво везана за литургијско искуство Цркве већ је у томе нашла и вечну тему. Креативна сукцесија црквених уметности довољно објашњава потребу даровитих личности да се кроз икону испоље и у савременом свету. Ово није посебност само нашег културног круга већ веома распрострањена појава визуелне комуникације Хришћанства са савременим светом. Са друге стране, по уметности „византијске естетике“ савремени свет препознаје наш културни простор.
Очигледно је било потребно сачекати другу половину 20. века, када поново оживљава уметност Цркве која ће, као и савремено богословље, потражити аутентичне изворе. Историјски је укорењена у уметности позне антике са којом баштини култни символизам настојећи да визуелно искаже концепт вечне егзистенције. Она се потом из „првог и старог“ сели у „други и нови Рим на Босфору“ где се развија до мере државно – царске уметности. Њен креативни раст је прекинут иконоборачком кризом у 8. веку и због , том приликом уништенога мноштва артафаката, данас о њој сазнајемо посредно, преко уметности тадашњих источних провинција. Други период успона се врхуни у уметности Комнина и Палеолога који се могу сматрати класичним периодима црквене уметности источне провијенције. Поменути развој се завршава маниризмом, израженим зографским сликарством, којим почиње извесна деградација кроз понављање предходно достигнутих идеала. Верује се да би маниристичко сликарство Цркве и да није било поробљавања православних народа, без неке значајније ренесансе, укинуло себе сама. За то време уметност западне цркве је, због увођења хуманистичких начела, кроз антропоцентричност трансформисана од живописа у религијску уметност. Ова уметност је у познијим фазама развоја извршила посредан утицај и на живописе „источне“ Цркве.
Ново интересовање Цркве и наше цивилизације за класичан живопис пробудило се када су у уметности исцрпљена начела науке и хуманизма, који су показали своје наличје у светским ратовима. Смањена заинтересованост за илузионистичке ефекте светла, простора и форме уступила је место тежњи ка оностраном (метафизичком). Како црквени живопис није спадао у миметичке уметности,одједном је постало надахнуће за ствараоце тзв. модерне уметности чини се, посебно за кубизам и метафизичку уметност, али и пре тога за „пост импресионисте“. Тако је на један парадоксалан начин модерна открила могућност за шире схватање црквене уметности , на почетку више за њену „егзотику“. У то време се код нас отвара Галерија фресака, интензивније ради на консервацији црквене уметности, приређују велике изложбе копија (Њујорк, Париз) а потом организују прве манастирске радионице. Историја уметности и естетика „откривају“давно откривене домете и законитости. У томе су предњачили византолози из Београда, Атине и Париза. Светозар Радојчић и Лазар Мирковић настављачи дела Георгија Острогорског су размењивали своја сазнања са Фридрихом Геркеом и другима; руски теолози објављују значајна дела (Успенски) развијајући естетско – богословску мисао зачету још у првој половини 20. века. Међутим, у ово време још немамо изразитијих представника црквене уметности.
Следећа генерација верујућих сликара претежно школована на државним академијама носилац је идеје о црквеној уметности као слободном стваралачком процесу у оквирима богословља Цркве. Они су не ретко допуњавали своја сазнања на Богословском факултету. Неки од њих су рукоположени или су примили монашки постриг. Ова појава је уочена и у другим помесним црквама, а у таквој атмосвери прилично спонтано је створена и Академија СПЦ за уметности и консервацију.
Црквена уметност представља основни садржај студијског програма Академије СПЦ, са једне стране као наслеђа коме се интердисциплинарно прилази приликом изучавања, али и логичној основи за даљи развој естетских садржаја које она пројављује. Образовни процеси на основним студијама почињу синтезомпретежно основних уметничких и наставних области везаних за традицију. Студирање класичних предложака се преплиће са студијама по виђењу како би се, студенти постепено уводили у свет растуће (обрнуте) перспективе, која је основни просторни концепт нове реалности којој тежи уметност цркве. Цртање икона на првој студијској години постепено уводи и елементе живописа кроз студирање орнамената и аниконичних форми. Овај програм има аналогију у пластичном обликовању, те тако синтетизована искуства студенте уводе у свет знаковних слика, атмосферу црквене уметности у њеном најелементарнијем смислу. Цртање по виђењу је заступљено како би се избегло механичко понављање древних образаца без њиховог дубљег поимања. У томе се очитава разлика између образовања на овој Академији у односу на манастирске и друге радионице или школе консервације у којима се иконопис појаљује као секундарно градиво. Принцип „од општег ка посебном“ се примењује и у теоријским предметима који су на првим годинама студија заступљенији. Када је о богословским садржајима реч, принцип се поштује тако што се нпр. на првој години слуша општа историја Цркве, а на другој Историја помесне (српске) Цркве ; догматика 1 на првој, а телогија иконе на другој години. На првим годинама су заступљени опште образовни предмети и језици, а потом се градиво сужава и тематски продубљује како одмичу студије. По новим програмима, који су усаглашени са законом о Универзитету (Високом образовању), број предмета се повећава конкретизацијом и уобличавањем посебних наставних области у мање логосне целине. При томе се пуно водило рачуна о постављености и предавања и вежби у дневном, односно седмичном распореду. Овде је једно од мерила била међусобна корелација знања и умења појединачних студијских програма те су нпр. веж бе из Црквеног појања са правилом везане за наставу обликовања у материјалу и сликања Иконе. До овога се емпиријски дошло као до обрасца за постизање високих резултата, без већег напора за саме студенте као учеснике у програмским садржајима. Следствено овоме, после првих семестара (први и други) студент има општу слику о наслеђу црквене уметности и утисак о атмосфери њене појаве у савременом свету. У наставку студијског процеса студент узима активније учешће, кроз избор наставника стручних предмета као и одлучивањем за изборне предмете. Вежбе на практичним (уметничким) предметима имају за циљ 1. Да уведу студента у основе традицијалног иконописа 2. Да развију посебност личности кроз постепено и природно откривање њеног сензибилитета 3. Да се развије дух заједништва кроз семестралне курсеве и колективне вежбе. За разлику од световне (светске) уметности, у Црквеној је трајно присутан феномен колективног аутора, у контексту већ поменуте „заједнице и другачијости“. На вишим годинама се с тога теренским радом у реалном простору тестира развој таквих способности студената, кроз обавезну професионалну праксу.
Оснивач Академије СПЦ за уметност и консервацију је Свети Архијерејски Сабор СПЦ, који прати развој студијских програма у складу са стандардима и законом о високом образовању преко чланова присутних у савету Академије. Оснивач је до сада изузетно поштовао аутономију програмских садржаја; тако да су се они развијали искључиво у интересу студената, који стичу знања и умења на овој образовној институцији. Разлоге за оснивање Академије, које је у име оснивача артикулисао Епископ Др Данило Крстић, смо детаљно изложили у овом тексту. Будући да је био професор и њен први декан, учествовао је у формирању студијских програма који су се, кроз протекли низ година мењали у односу на сазнања стицана о овој мало познатој уметничкој области. Трајање основних, мастер и специјалистичких студија, као и академске године (семестара) су усклађени са поменутим законом о Високом образовању, према коме је сачињен и Статут Академије СПЦ. Академија прима релативно мали број кандидата на основне студије, који се квалификују према стандардним нормативима. У одређивању броја студената (7 плус 7 на два одсека), се водило рачуна о територијалној покривености помесне Цркве, али и њиховој каснијој професионалној реализацији. Пријемним испитом се утврђују уметничке склоности и способности кандидата за праћење наведених студијских програма.
После истека апсолвентског стажа, студент обавезно полаже дипломски испит који се састоји од његовог уметничког рада и писменог излагања теме дипломског истраживања. Дипломски рад је, аутентично уметничко дело кандидата које синтетизује, на основним студијама стечена знања и умења. Овај рад треба да резултира органским јединством традиционалних умећа и савременог израза. Теме, које кандидати у договору са ментором предлажу, одобрава научно наставно и уметничко веће Академије СПЦ, уз консултације са сабором наставника практичне наставе (одсека црквених уметности). Магистарске и специјалистичке студије резултирају оригиналним пројектима који сажимају више тема и студијских програма. Студијски смерови кореспондирају преко заједничких предмета на првим годинама а касније, кроз појединачне консултације студената и наставника, што је омогућено транспарентношћу катедри и програма. Захваљујући релативно малом броју студената и већем броју наставника који су посвећени специјалисти својих области, настава се одвија у отвореној и присној атмосфери, остварујући ефекте непосредног преношења знања и искустава карактеристичних за црквене уметности. Остваривање оваквих програмских садржаја, на нашим просторима и у наше време, не сведочи само о томе да је била неопходна оваква образовна институција него и то, да није случајно да су на овим просторима у прошлости, остварене непролазне уметничке вредности које смо примили у наслеђе.

СТРУКТУРА КУРИКУЛУМА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
АКАДЕМИЈЕ СПЦ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ

Оно што је у структури програмских садржаја заједничко за оба студијска програма је наставни садржај прве године основних студија који, обухвата шире научно-уметничко образовне области везаних за црквене уметности. Ово образовање има за циљ да упозна студенте са природом Цркве, области њене културе и уметничког предања. Ово је подједнако важно и за црквене уметнике и за консерваторе-рестаураторе.
Програм Цртања по виђењу (Анатомија) и програм Цртања иконе паралелно преносе садржаје студентима који су уведени у област ранијим припремама за упис на Академију СПЦ за уметности и консервацију тако да се на почетку они осећају као на свом терену. Ова опуштеност је веома важна и поступност увођења појмова се одвија без сметњи. На тај начин се упознају са архетиповима који су израз снажне опсервације а не како је погрешно али више распрострањено мишљење-идеопластичног схватања визуелног. Тако је елиминисана могућност имитације која је последица таквог схватања. Ови предмети се линеарно настављају у предметима Сликање иконе са Копистиком (III и IV семестар) који смо детаљно описали у Структури програма где се стечено цртачко искуство допуњава сликарским знањима, али познавањем сликарске ерминевтике. Ако линеарно пратимо даље ову област она резултира опредељивањем за стручни предмет (Фрескопис-Иконопис-Мозаик) рачвајући се и даље на индивидуално тематско студијско истраживање на мастер студијама.
Код програма Консервације са рестаурацијом је слично после прве године, на Сликању иконе се студенти спонтано опредељују за област сликарства (штафелајно или зидно) и са тиме усклађују даље напредовање у Консервацији (консерватор штафелајне слике - иконе и Консерватор зидне слике - фреске) и даље се продубљује садржај тематски и научно. На трећем семестру се уводи Обликовање у материјалу (камен, дрво) које пролазе сви студенти. Код „консерватора“ се садржај даље развија са Консервацијом архитектонских објекaта (камени др. и грађевински материјали). Ови предмети корелирају са Основама црквеног градитељства чинећи једну бочну групу предмета (помоћних) али веома значајних за укупно поимање црквене уметности и консервације. Мозаик се такође уводи као практичан предмет у III семестру најпре као општи предмет за све студенте, а потом и као изборни за оне којима је то потребно у наставку савладавања студијског програма. За консерваторски програм он предходи предмету Консервација мозаика. На истом (II семестар) се уводи Калиграфија (Писмо) за све студенте који корелира поново са свим предметима стручне групе, поготову са Сликањем иконе, Иконописом и Фрескописом али и са појединим теоријским Литургијско богословље (у сегментима- химнографија, службе). Овај предмет је опет у директној вези са Црквеним појањем са правилом (предаје исти наставник) где се најпре савладавају вештине (појање-I и II семестар) а потом Литургика као наука тесно везана за црквене уметности (и сама је једна од њих). Литургика је хоризонтално у вези са овим богословским програмима и са Историјом уметности (посредно Градитељством) и слуша се на III и IV семестру. Истирија Цркве и Историја уметности се скоро паралелно одвијају обрађујући аналогне периоде. Догматика која се изучава за све време основних студија: Догматика I (Догматика цркве), Догматика II (Теологија иконе), Догматика III (синтеза са елементима црквене естетике) корелира са већином предмета. Та корелација је линеарна (вертикална) са практичним предметима оба студијска програма. Тако се нпр. поменута догматска синтеза појављује у време када на главним предметима (Иконопис-Фрескопис) ради на компоновању празничних сцена и тако се студенти припремају за мастер-истраживача.
Прожимање програмских садржаја је важан принцип у настави на програмима Академије СПЦ за уметности и консервацију. Када је о садржајима заснованих на природним наукама реч они се одвијају кроз предмете Хемија, Технологија материјала који су опште образовни (за програм Консервације) и истраживачко- стручни- истовремено у непосредној вези са овим предметима су Сликарске технике и Сликарска технолигија (III и IV семестар) и наравно сви предмети консервације.
Курикулум студијског програма би био непотпун без професионалне праксе која се односи на уметничко-научно истраживачки рад који је обавезан део наставног садржаја.
Мултидисциплинарност која је одликује је често исказана мешовитим екипама. Такво преплетање програмских садржаја касније показује приличне резултате у комплексним задацима са којима се у свом професионалном животу срећу студенти Академије СПЦ за уметности и консервацију. С` тога су и студијска путовања која прате редовну наставу вишезначна и мултитематска.

1. ГОДИНА СТУДИЈА

1. семестар

Уметнички предмети број часова бод
Цртање иконе УП 8 часа 8
Обликовање у материјалима УП 4 часа (1 припрема + 3 пракса) 4
Пластична анатомија УП 4 часа 3
Графика, линорез УП 4 часа (1 припрема + 3 пракса) 3
Стручни предмети
Основе сликарске технологије Т 2 часа 2
Теолошки предмети
Општа и национална историја цркве Т 2 часа 2
Догматика Т 2 часа 2
Литургијско богословље Т 2 часа 2
Опште образовни предмети
Општа историја уметности Т 2 часа 2
Енглески језик Т 2 часа 2
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
фонд 32 30

2. семестар

Уметнички премети
Цртање Иконе УП 8 часа 8
Обликовање у материјалима УП 4 часа (1припрема + 3 пракса) 4
Графика, линорез УП 4 часа (1припрема + 2 пракса) 3
Пластична анатомија УП 4 часа 3

Стручни предмети
Сликарска технологија (практични радови) УП 3 часа 2

Теолошки предмети
Општа и национална историја цркве Т 2 часа 2
Догматика Т 2 часа 2
Литургијско богословље Т 2 часа 2

Опште образовни предмети
Општа историја уметности Т 2 часа 2
Енглески језик Т 2 часа 2
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
фонд 33 30

2. ГОДИНА СТУДИЈА

3. семестар

Уметнички предмети бод
Основе живописања УП 8 часа 8
Мозаик УП 4 часа (1 припрема + 3 пракса) 4
Калиграфија УП 3 часа 2
Графика, дрворез УП 3 часа (1 припрема + 3 пракса) 3
Пластична анатомија УП 3 часа 3
Обликовање у материјалима УП 3 часа (1 припрема + 2 пракса) 3

Стручни предмети
Технологија живописања УП (практични радови) 1 часа 1

Теолошки предмети
Догматика Т 2 часа 2
Литургијско богословље Т 2 часа 2
Свето писмо Т 2 часа 2

Опште образовни предмети
Национална историја уметности Т 2 часа 2
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

фонд 33 32


4. семестар

Уметнички премети
Копистика УП 8 часа 8
Мозаик УП 4 часа (1 припрема + 3 пракса) 4
Калиграфија УП 3 часа 2
Пластична анатомија УП 3 часа 3
Обликовање у материјалима УП 3 часа (1 припрема + 2 пракса) 3

Стручни предмети
Технологија живописања УП (практични радови) 1 часа 1

Теолошки предмети
Догматика Т 2 часа 2
Свето писмо Т 2 часа 2
Црквено појање Т/УП 2 часа 1

Опште образовни предмети
Национална историја уметности Т 2 часа 2
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
фонд 30 28

3. ГОДИНА СТУДИЈА

5. семестар

Уметнички премети

Копирање иконе УП 10 / 8 / 4 часа 10 / 8 / 4
Копирање фреске УП 10 / 8 / 4 часа 10 / 8 / 4
Мозаик УП 10 / 8 / 4 / 0 часа 10 / 8 / 4 / 0
Обликовање у материјалима УП 10 / 8 / 4 / 0 часа 10 / 8 / 4 / 0

Следећа табела представља све могуће комбинације главних споредних и изборних уметничких предмета за које се студент може определити у овом семестру, при чему главни предмети носе 10 часа/бода, а остали по 4 часа/бода (изборни предмети су у табели, и даље, означени звездицом *, а могу бити изабрани и за главне предмете).

Копирање иконе 10/10 (10/10) 4/4 (4/4) 4/4 4/4
Копирање фреске 4/4 (4/4) 10/10 (10/10) 4/4 4/4
Мозаик * 4/4 (0/0) 4/4 (0/0) 10/10 0/0
Обликовање у м. * 0/0 (4/4) 0/0 (4/4) 0/0 10/10
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
међузбир – час/бод 18/18 (18/18) 18/18 (18/18) 18/18 18/18

Растућа перспектива * УП 2 часа 3

Теолошки предмети
Теологија иконе Т 2 часа 3

Опште образовни предмети
Национална историја уметности Т 2 часа 2
Археологија Т 2 часа 2
Црквено градитељство Т 3 часа 2

-------------------------------------------------------------------------------------------------------
фонд 27 (29) 27 (30)

6. семестар
Уметнички премети

Иконопис УП 10 / 8 / 4 часа 12 / 8 / 4
Фрескопис УП 10 / 8 / 4 часа 12 / 8 / 4
Мозаик УП 10 / 8 / 4 / 0 часа 12 / 8 / 4 / 0
Обликовање у материјалима УП 10 / 8 / 4 / 0 часа 12 / 8 / 4 / 0

Следећа табела представља све могуће комбинације главних споредних и изборних уметничких предмета за које се студент може определити у овом семестру, при чему главни предмети носе 10 часа/бода, а остали по 4 часа/бода (изборни предмети су означени звездицом *, а могу бити изабрани и за главне предмете).

Иконопис 10/12 (10/12) 4/5 (4/5) 4/4 4/4
Фрескопис 4/5 (4/5) 10/12 (10/12) 4/5 4/5
Мозаик * 4/4 (0/0) 4/4 (0/0) 10/12 0/0
Обликовање у м. * 0/0 (4/4) 0/0 (4/4) 0/0 10/12
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
међузбир – час/бод 18/21 (18/21) 18/21 (18/21) 18/21 18/21

Теолошки предмети
Теологија иконе Т 2 часа 3

Опште образовни предмети
Национална историја уметности Т 2 часа 2
Археологија Т 2 часа 2
Црквено градитељство Т 3 часа 2

-------------------------------------------------------------------------------------------------------
фонд 27 30

УП – уметничка пракса
Т – теоријски предмет

Предлог је сачињен за ниво студија: основне академске студије од 3 године са збиром од 180 ЕСПБ бодова (60 по години студија). Свака година студија има 2 Х 15 недеља (два семестра). По 2. недељe су за семинарске радове и колоквијуме.
1.година 975 часова наставе
2.година 945 часова наставе
3. година 810 (840) часова наставе
(Просечно, 910 часова годишње)

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА АКАДЕМИЈЕ
СПЦ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ У БЕОГРАДУ

Група изборних предмета у студијским програмима Академије СПЦ је пре свега практичне природе и садржаја. Појединачни уметничко-практични предмети који су обавезни на нижим годинама, на вишим постају изборни. Разлог за то је у проширеним програмима одређених наставних области који партиципирају у образовању одређаног стручног профила. Тако је нпр. у другој студијској години мозаик- обавезан предмет за све студенте али се може у одређеном сегменту студијског програма појавити на трећој години (V и VI семестар). То се дешава и уколико је реч о студенту који је на живописачком програму (смеру), који може да стекне комплекснија знања и искуства из ове области. Како је Mозаик и зидна техника, природно је да већина студената овог смера бирају овај предмет. Обликовање у материјалу је други изборни предмет на првој студијској години који нпр. одабира група студената са различитих програма који имају склоност ка израженој форми. И ако су ови предмети изборни, избор је слободан, али обавезан. Студент се мора определити за један од ова два предмета и активно пратити наставне садржаје.
У групу изборних предмета спада и Црквено градитељство. Овај предмет има неколико програмских нивоа. Он прати развој градитељских форми, символизам облика који чине уметност архитектуре храмова као и аналoгни програми живописања. Овај предмет је детаљно изложен у студијском програму, али овде треба додати још и веома важан сегмент о материјалима и поднебљу које их условљава. Градиво синтетизује многе уметничке и научне области. На основним студијама се као предмет може изабрати и Растућа перспектива, који на интердисциплинаран начин уводи студенте у свет обрнуте перспективе. Настава се заснива на опсервацији у свом првом сегменту (сликање по природи) где студенти одлазе код првог наставника (који предаје сличне студијске програме- пр. Пластична анатомија) касније транспонују радове по виђењу у линеарној перспективи у обрнуту дајући аутентична решења. У програм су уврштени и предавачи црквене уметности са знатним искуством на ову тему. У другом програмском сегменту студенти директно преносе виђење у обрнуту перспективу (када су већ искуствено опазили њене законитости). Овај предмет би се могао раздвојити на два засебна али због истог феномена и наставних циљева интегрално се слуша. Студентима се нуди да изаберу претежнији сегмент у односу на њихове програмске тенденције, сличан природи одсека који похађају.
На мастер и специјалистичким студијама постоји мноштво изборних предмета који су детаљно описани у оквиру програма мастер студија и који се, пре свега односи на програмски садржај кандидата. У неким случајевима су ови предмети формирани интегрисањем два блиска (или у оквиру тог програма блиска) предмета, продубљивањем предмета са основних студија или специјалистичких садржаја.

Стандард 6: Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма

Студијски програм је усклађен са савременим светским токовима и стањем струке и уметности у одговарајућем уметничко-образовном пољу и упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора.

У уметничкој пракси и теорији уметности је већ одавно сазрело искуство да динамика промена у великим (бројчано) уметничким центрима ни на који начин више не покушава да се наметне озбиљним персоналним уметничким истраживањима појединца, те да праћење глобалних трендова, и ако даје краткорочне резултате на локалном нивоу, не може да гарантује трајније уметничке вредности, те заправо, из перспективе историје уметности, пректично најчешће представља поуздану гаранцију уметничког неуспеха. Концепт иновације се још од слома ''модернизма'' (седамдесетих година прошлог века) на овамо, преселио из свог радикалног, револуционарно-идеолошко контекста у поље рада на индивидуалним поетикама. У таквој атмосфери се природно појављује и лако тумачи један креативан, савремен и аутентичан приступ традицији, који се гаји на Академији СПЦ. У том смислу наставу на нашој школи, а посебно на студијском програму за црквену уметност, сматрамо изузетно актуелном, не по принципу простог реплицирања визуелних и концептуалних садржаја који се убрзано смењују на тржиштима светских уметничких метропола, већ по духу слободе, личне и социјалне одговорности у приступу проблематици којом се бави настава на овој установи. Да би се ово обезбедило у настави се користе сва доступна сазнања како из савремене теорије и историје уметности, естетике, философије, тако и из савременог богословља. Са друге стране овакав теоретски концепт је по природи ствари повезан са истраживањима на плану ликовних техника, те се у настави на уметничким предметима, као и на осталим академијама, кроз употребу, студент упознаје сва најновија достигнућа сликарске технологије која су доступна на тржишту. Од најсавременијих пигмената, преко везива, лакова, до носиоца, малтера и композитних материјала (у вајању и мозаику). Употреба ових материјала се пажљиво и поступно уводи у насатаву кроз стицање основних сазнања о историјату сликарске технологије, те упознавања основних техничких и естетских карактеристика материјала који се уводе у наставу. Тако се повлачи нека врста паралеле између развоја технолошко-техничког образовања студента и историјског развоја сликарске технологије. Ова поступност проистиче природно из основних циљева и програма наставе на овој школи, који имају за свој битан циљ интеграцију традиционалне и савремене уметности у једну аутентичну и актуалну уметност цркве. У том смислу се сликарска технологија не доживљава као неутрални и незаинтересовани простор за преношење порука, већ као медиј који је саставни део живог сликарског језика, његових промена и развоја. На овај начин, са друге стране, технологија овде представља активан аспект једне широке културне размене, а не пуког идола или средство које служи напросто да фасцинира или задиви. На исти начин се доживљава и употреба савремених дигитал(изова)них медија од штампаних на папиру до оних у електронској форми. Они се користе управо у оној мери у којој могу да поспеше лична креативна (уметничка) истраживања којима се студент посветио на своим студијском путу (студенти, наравно, врло радо користе рачунаре, скенере и штампаче, који им стоје на располагању). По себи је јасно да дигитална ера оставља свој директни печат на сваку уметност, па и на уметност цркве, али стојимо на становишту да он у уметности треба да буде освешћен и коришћен и на један креативан и аутентичан начин. У црквеној уметности се тај задатак доживљава као још једна од многих веома инспиративних историјских промена какве су и раније директно или индиректно утицале на њен дуги и веома сложени историјски развој. Сматрамо да се управо на овакав, историјски освешћен, и персонализован начин технологија може доживети као органски, живи елемент једног аутентичног ликовног изражавања.

Стандард 7: Упис студената

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

Упис студената на студијску групу Црквених уметности, обавља се после јавног конкурас и пријемног испита. Конкурс се објављује у дневном часопису и на Веб сајту Академије. Информације и обавештења могу се добити преко целе године у секретаријату и у штампаном информатору.

У прву годину основних студија Академије СПЦ за уметности и консервацију се може уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању, које има крштеницу Православне Цркве и благослов надлажног Архијереја.
У прву годину студија се може уписати и лице које нема четворогодишње средње образовање уколико према статуту Академије СПЦ за уметности и консервацију положи диференцијалне испите: (Српски језик, Историја цивилизације- према програму за гимназије друштвеног смера) чиме се његово образовање уподобљава потребом.
Такође се може уписати лице из других конфесија (вероисповести) уколико искаже потребу за изучавањем програмских садржаја Академије СПЦ за уметности и консервацију и поседује препоруку неког од Архијереја и познавање српског језика и (да говори енглески језик).
Диференцијални испити се полажу на Академији СПЦ за уметности и консервацију и састоје се од текстова (писаног рада за Српски језик) и усменог излагања траженог градива.
Провера и процена даровитости и способности праћења наставе обавља се путем пријемног испита. Пријемни испит се полаже на Академији СПЦ за уметности и консервацију у трјању од 4 радна дана (4 сата на дан). Програм пријемног испита је усаглашен са програмом других Академија и факултета уметности.

Конкурс садржи: број студената, прецизне услове за конкурисање после трогодишње или четворогодишње школе. Прецизно се одређују квалификациони испити за кандидате са трогодишњом и са четворогодишњом школом. Прописан је и начин и рок за пријављивање и подношење жалби, мерила за утврђивање редоследа кандидата и њихових укупних резултата на пријемном испиту.
Пријемни испит се састоји из првог дела: подношења мапе са ликовним радовима и документима о завршеној средњој школи.Други део пријемног испита састоји из усменог дела полагања основа хришћанске вере и практичног дела цртања по моделу и сликања по моделу. Сви делови испита се оцењују оценом од 5 до 10. Просечна оцена кандидата одређује његово место на ранг листи. У случајевима када су кандидати подједнаки, пажљиво се комисијски, прегледају детаљно мапе са радовима, и радови урађени на пријемном – сагласјем чланова комисије одабира се кандидат. Чланови комисије за пријем нових студената су предавачи на Академији. Сваки члан комисије независно оцењује кандидата. Добијена ранг листа примљених кандидата се јавно објављује.

У академској 2007/2008. од које и почиње са радом овај студијски програм уписано је 9 студената.

Стандард 8: Оцењивање и напредовање студената

Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених у испуњавању предиспитниџ обавеза и полагањем испита.

Студент се у индивидуалној настави прати свакодневно кроз индивидуалну коректуру и кроз колективну дискусију у класи. Ова коректура се обавља најмање два пута дневно а траје у просеку око десет минута. Његов напредак се анализира из вежбе у вежбу, где се узима у обзир: а) његов субјективни утисак, б) утисак наставника, али и в) утисак целе класе (колега). Ово последње се сматра за веома важну коректуру, која за студента представља почетак и увод у јавни наступ као веома битан аспект његове професије. Овај јавни – саборни аспект је посебно значајан управо за црквену уметност, зато што подвлачи одговорност уметника и његов социјални ангажман у заједници којој се обраћа својим делима.
Сва ова три аспекта (а,б,в) се узимају у обзир у дискусији приликом оцењивања колоквијума на крају првог семестра. оцењивање је јавно, те подразумева дискусију пред целом класом. Циљ колоквијума је подстицај активности студента у реализацији наставног програма у зимском семестру колико и процену успеха у овоме. На колоквијуму се при оцењивању првенствено узима у обзир успех у реализацији програма (број рализованих вежби), док је квалитет радова на другом месту, јер се сматра да активност у настави треба да напредак који се не може аритметички процењивати (у уметничким дисциплинама се он најчешће дешава на скоковит и непредвидив начин). Зато се процена естетских домета у највећој мери оставља за крај године.
На крају школске године се поставља студенска изложба а за њом следи испит. Студентска изложба као јавни наступ, представља као што је већ речено, веома важан аспект образовања уметника. Она тиме сама по себи представља део наставног програма, па њени резултати у великој мери утичу на крајњу процену резултата студенског рада. На овај начин се омогућује (кроз каснију дискусију приликом оцењивања) да јавно мњење, макар индиректно утиче како на педагошки процес уопште, тако и на процес оцењивања у раду.
Испит се као и колоквијум обавља у саборној атмосфери, јавно, пред целом класом. На испиту се пореде и оцењују сви радови који су реализовани током године, те се на основу њих а по наведеним критеријумима даје студенту завршна коректура и оцена. И оцена и коректура се износе као теме за отворену дискусију, која представља педагошки метод који студента уводи у осетљив процес самовредновања и критичког сагледавања споственог рада.
При оцењивању се пре свега узимају у обзир радови који су рађени током наставе и изложени на годишњој студентској изложби. Радови рађени ван наставе, или у периоду између изложбе и испита се узимају у обзир, али имају мањи значај при оцењивању и коректури. Уколико студент падне на испиту или одустане од њега допуштен му је излазак у септембарском или октобарском року, уз претходни договор са наставником око надокнаде пропуста у реализовању наставног програма. Уколико ове пропусте не надокнади до октобра студет пада испит из главног предмета и приморан је да обнови годину.

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ СТУДЕНАТА

Студент се оцењује на испиту по завршетку слушања наставе, оценом од пет до десет. На уметничким предметима се оцена процењује на основу:
а) реализације наставног програма
б) естетско – уметничких домета реализованих радова
в) напретка у раду током године
г) присуства у настави
Ови су фактори поређани овде по важности- од најважнијег до најмање важног.
Фактор, а) – подразумева реализацију вежби које су предвиђене наставним програмом, тачније њихов број и појединачну заступљеност свих вежби. Овај фактор је ''најмерљивији'' од свих и природно представља окосницу у бројчаном оцењивању укупног успеха судента током године.

Фактор, б) – је можда у крајњем исходишту најзначајније мерило студентовог успеха, али пошто је подложан променљивим субјективним утицајима, како аутора тако и посматрача, сматрамо да га у извесној мери треба препустити широј академској и јавној рецепцији, те га у педагошком раду (нарочито оцењивању) ипак ставити на друго место. Управо искуство јавне рецепције те педагошко искуство наставнику омогућује постављање естетских критеријума приликом оцењивања овог аспекта у раду студента. Овај критеријум је такође релативизован резултатима конкретне групе студената (класе) која се оцењује на испиту, те њиховим међусобним поређењем (најбољи и најлошији резултати на две различите генерације могу доста варирати, па је у овом смислу неопходно стално усклађивање критеријума оцењивања).

Фактор в) – значајно утиче на оцену али се ни он не може мерити по значају са претходна два зато што не даје реалну слику односа међу оценама студената. Ово напредовање, у уметничким дисциплинама, се дешава на врло ћудљив и непредвидив начин, па је то још један од разлога што га је тешко узимати у обзир приликом оцењивања.

Фактор, г) - приликом оцењивања овај фактор се користи углавном као помоћно средство због специфичности индивидуалне наставе у уметничким дисциплинама, која се ако претендује на успех, у највећој могућој мери мора прилагођавати индивидуалностима студента. У том смислу се студенту у извесној мери у оправданим случајевима може дозволити и рад ван просторија акрадемије, уколико он успева да реализује задатке и доноси их редовно на коректуру у класу.
Због свега наведеног, фактори в) и г) – се не узимају директно у обзир приликом описа оцена који ће да уследи. Ипак сматрамо да је оцењивање напретка веома важан педагошки (пре свега стимулативни) аспект оцене, те стојимо на становишту да га терба што више користити управо из ових разлога, и њиме кориговати оцене које ћемо описати уз помоћ прва два фактора.

Опис оцена:

Оцена десет (10): подразумева потпуну реализацију наставног програма (најмање све радове из предвиђеног просечног годишњег броја радова), и одличан естетско-уметнички домет радова.
оцена девет (9): подразумева потпуну реализацију наставног програма и задовољавајући естетско-уметнички домет радова, или задовољавајућу реализацију наставног програма и одличан естетско-уметнички домет радова.
оцена осам (8): подразумева задовољавајућу реализацију наставног програма и задовољавајући естетско уметнички-домет радова.
оцена седам (7): подразумева задовољавајућу реализацију наставног програма и слаб естетско уметнички-домет радова или слабу реализацију наставног програма и задовољавајући естетско уметнички-домет радова.
оцена шест (6): подразумева слабу реализацију наставног програма и слаб естетско уметнички-домет радова.
оцена пет (5) подразумева незадовољавајућу реализацију наставног програма (мање од пола предвиђеног просечног годишњег броја радова) или незадовољавајући естетско уметнички-домет радова, при чему ова оцена подразумева да студент није положио испит. Према закону о унеиверзитету оцена пет (5) се не уписује у индекс.

Стандард 9: Наставно особље

За реализацију студијског програма обезбеђено је наставно особље са потребним научним, уметничким и стручним квалификацијама.

Наставно особље Академије СПЦ за уметности и консервацију чине лица која остварују наставно-уметнички, научно- истраживачки рад, који се препознаје као релевантна вредност за студијски програм. Наставно особље чине наставници и сарадници. Ненаставно особље чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове. Звања наставника према Закону о високом образовању јесу предавач, професор струковних студија, доцент, ванредни професор и редовни професор. На Академији СПЦ постоје и звања као што је наставник страног језика и наставник црквеног појања са правилом.
У звање предавача уметничких предмета може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и призната уметничка дела из области црквене уметности или признате консерваторске пројекте.
У звање доцента из поља уметности може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и призната уметничка дела из црквене уметности или признате консерваторске пројекте.
У звање ванредног професора црквене уметности може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и уметничка дела која представљају самостални допринос савременој црквеној уметности и високо оцењене консерваторске пројекте.
У звање редовног професора може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и изузетна уметничка дела која су значајно утицала на развој културе и црквене уметности и високо оцењене консерваторске пројекте.
Наставници се у радни однос уводе путем конкурса који расписује Академија СПЦ за уметности и консервацију(објављен у црквеним и дневним гласилима) а у наставу путем избора у наставничко звање. Заснивање радног односа се врши доследно у складу са Законом о високом образовању. Избор у више звање се такође обавља по поменутом закону с` тим што се поред оцена о научно-истраживачком и уметничком раду, оцене о ангажовању у развоју наставе и других делатности високо школске установе, оцену о резултатима педагошког рада, оцену резултата постигнутих у обезбеђивању уметничко наставног подмлатка још и оцену уметничко-научних радова који се односе искључиво на промовисање црквене уметности, њен савремени аспект.
Наставници теоријских предмета (научних области) преносе своја звања са матичних факултета.
Наставници, стручни сарадници и истраживачи који су стекли звање у некој консерваторској или мусеолошкој установи преносе у наставу звања која су тамо стекли на начин предвиђен Законом о високом образовању,(звања истраживача чл. 77.78.).
На Академији СПЦ за уметности и консервацију је предвиђена институција Гостујући професор, која се обично односи на стручњаке граничних уметничко-научних области ради шире синтезе уметничког градива. Такви се професори могу ангажовати на одређено време у оквиру изборних предмета. Редовно се ангажују у сабор једним академским предавањем у оквиру трибине „др. Радослав Грујић“ (извештај се налази у елаборату).

Наставник језика на Академији СПЦ за уметности и консервацију мора поседовати потврђено знање основне наставне области по правилу богословске тј. предмет студијског програма.
Звања сарадника су: сарадник у настави и асистент. Избор сарадника се обавља у складу са Законом о високом образовању.