Студијски програм садржи елементе утврђене законом.

Назив студијског програма је: Чување и обнова (консервација и рестаурација) живописа. Назив програма је сведеног карактера и односи се на богату заоставштину православних храмова (зидно сликарство, иконе на дрвеном и платненом носиоцу).

Циљеви студијске групе Чување и обнављање (конзервација и рестаурација):

Српска православна црква је наjстарија институција у Србији и у својој заоставштини поседује огромно уметничко благо. То благо су пре свих богослужбена и уметничка дела сликарства: икона и фресака. Многобројна дела из свих периода од настајања Цркве у српском народу, па до данас. Зидни сликани прикази у нашим најзначајнијим и најстаријим црквама, простиру се на стотину хиљада квадратних метара и нису сви обухваћени брижном пажњом, какву завређују.

Циљеви студијског програма студијске групе Чување и обнова (конзервација и рестаурација) на Академији СПЦ су, настојања Цркве и кругова стручних појединаца, да се образовањем младих уметника и заштитара ствара богатија база оспособљених појединаца, који имају потпуну свесност о вредности културног наслеђа као и о значају његовог одржавања на овим просторима. Ова настојања проистичу из реалног увида који се стиче већ дуже време, да су многе уметничке вредности из наслеђа Српске православне цркве запостављене а многе чак и пропадају. То се посебно односи на оне вредности које нису врхунски експониране за науку а јако су битне за Цркву. Такви објекти су по правилу у положају сталног одлагања заштите - до пропадања, наочиглед свих. Живот цркве такође, захтева и неке друге приоритете у заштити.

Поновно оживљавање цркве и црквеног градитељства намеће реалну потребу и одговарајућег образовања за овај облик уметности. Упоредо са тиме, реална је и потреба чувања. Савлађивањем наставног програма остварује се циљ стицања знања и вештина за практични рад мањег обима, који могу после завршених студија бити од драгоцене користи за сво културно наслеђе. Поред самосталног обављања практичног рада образовани конзерватори могу успешно да се придружују стручним тимовима, који обављају сложеније пројекте тог типа, основаних од државе и других стручних служби. Свако практично деловање на заштити икона и фресака образованих на овој студијској групи, заснива на савременим принципима и методологији, као и у оквиру датих правних узуса Закона о заштити споменика културе.

Постојећи просветни процеси не едукују у довољном броју кадрове за ову врсту делатности, те се ематра оправданим и вишеструко позитивно конкурентним школовање младих заштитара.

Студијски програм је трогодишњи стручни програм чији је исход образовање студената за формирање сликара – конзерватора (ретауратора), који је развио таленте да прими уметничка и научна знања, неопходна за разумевање професије, али ида уме да их примени у пракси. Такође, то знање и умење мора да зна да пренесе и другима, чиме може стручно да комуницира, активно учествује на конкурсима за тимски рад, и чија су знања и умења довољног нивоа да може остварити и наставак студија вишег нивоа.

Стручни назив који се стиче после завршеног студијског програма је: академски сликар – рестауратор, зидног сликарства и академски сликар – рестауратор, икона и слика на платну.

Услови за упис на студијски програмсу: врста претходне школе, успех на претходној школи, подношење мапе са ликовним радовима, полагање пријемног испита из цртања и сликања по моделу (провера склоности и способности) и општег познавања православне вере.
Студијски програм Чување и обнова (консервација и рестаурација) живописа садржи следеће предмете:
Уметнички (живописачки):: Цртање, Анатомско цртање, Сликање иконе (Иконописање), Сликање фреске( Фрескописање), Мозаик, Увод у сликање икона, Основи живописања, Вајање (Обликовање у вештаству), Графика (ручна висока штампа) и Основи калиграфије.

Стручни предмети -Предмети конзервације и рестурације (обнављања и чувања): Увод у конзервацију, Методика конзервације икона на дрвеном носиоцу, Методика конзервације слике на платну, Методика конзервације зидне слике 1, Методика конзервације зидне слике 2, Методика конзервације мозаика, Конзерваторски радови на архитектури (Обнављање и чување црквених здања), Основе сликарске технологије, Технологија материјала, Конзерваторске методе и инструментална анализа, Хeмијски и физички процеси, Црквено градитељство.

Богословски: Општа и национална историја цркве, Свето писмо, Догматика, Литургијско богословље.

Општеобразовни (друштвено-хуманистички и техничко-технолошки): Општа историја уметности, национална историја уметности, Археологија, Енглески језик.

Из овога следи да студијски програм садржи 26 предмета, од чега су блок од 4 предмета - изборнии предмети, намењени конзерваторима по избору студирања за ужу специјалистичку област. У зависности од фонда часова и потреба за савлађивањем свих облика студирања, одређен је број ESPB бодова за сбваки предмет.

По распореду предмета, у првој години се изучавају академско – уметнички, стручни, теолошки и општеобразовни предмети, којима се освајају оснаовне уметничке спретности и знања из цртања, вајања, анатомског цртања и графичке уметности високе штампе- линорез. Ове уметничке дисциплине имају за циљ постепено увођење у сложенији свет уметничког грађења уметничког дела – било по истакнутом узору или самосталној креацији у свим облицима традиционалног и савременог стваралаштва. Стручни предмети технолшког карактера уводе у егзактна знања материјалног грађења уметничког дела, чиме се постепено уводе у битан сегмент и њиховог очувања. Опште образовни предмети отварају широку платформу научних знања а теолошки предмети у филзофском смислу заокеужују и чине целокупност уметничког бића у процесу стварања новог, схватању уметничког дела кроз историју и одређивање његовог места у савременом постојању. На другој години студија материја по предметима добија на већој специфичној тежини, пре свега у уметничким предметима. На овој години почињу са прктичним вежбама у конзервацији зидне слике и иконе на дрвету, што представља почетак изабраног садржаја студирања, коме ће посветити доминантно време али и студирати заштиту уметничких структура из сродних области. Доминантна је заступљеност у настави пре свега практичних вежби који допуњује теорија. Опште образовни и теолошки предмети употпуњују и заокружују материју. На трећој години студирања доминирају предмети на којима се изучавају конзерваторске спретности, что представља завршни део савлађивања практичних и теоретских знања уз перманентну контролу и указивање на недостатке – интерактивни облик.

Стандард 2. Сврха студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему, доступну јавности.

У постојећим условима сложенијег живота у цркви, као и израженије религиозности, створене су реалне околности да се многи простори у црквама морају уприличити и довести у одговарајући ред. Многи богослужбени предмети не добијају одговарајући тераман и заштиту, какву заслужују по функцији и месту. Многе цркве, њихова зидна сликарства, иконостаси и друго, по већ дуже време видно пропадају. Концепт студијског програма је да стручно оспособи појединце и групе које би на професионалном нивоу и по законима о заштити, помогли заштити оних вредности, где државна служба нема интересовања или не може по динамици својих обавеза већ више десетина година да интервенише. Стварањем већег броја уметника и конзерватора, свесних значаја националних вредности, пре свега у културној баштини, гради се фронт људи за одбрану аутентичне културе у односу на агресивно покоравање вредности које преплављују наше постојање. У исто време, ти млади људи, биће оспособљени да све корисне и напредне вредности критички преносе кроз свој, али кроз будући рад других.

Сврха студијског програма има за мисију образовање младих стручњака који ће се бавити сликарско – конзерваторским радом, креативно и ефектно, али са поштовањем свих професионалних узуса и високом етиком. Овим студијским програмом такође се жели подићи свест код већег броја младих људи о највећим вредностима црквене уметности средњег века, као драгоценог трага постојања наших предака. Истовремено се ствара већи број професионалаца који могу делотворно узети учешће у заштити тих и свих других вредности из области за које се специјализуију. Потражња за оваквим професионалцима је повећана у Европи, посебно после уједињења, чиме се отварају велики простори за овакав облик рада. Посебан интерес Цркве је заоставштина на Косову и Метохији, где млади обучени стручни конзерватори могу узимти учешћа у раду.

Стандард 3. Циљеви студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисане циљеве.

Циљеви студијске групе Чување и обнављање (конзервација и рестаурација):

Српска православна црква је наjстарија институција у Србији и у својој заоставштини поседује огромно уметничко благо. То благо су пре свих богослужбена и уметничка дела сликарства: икона и фресака. Многобројна дела из свих периода од настајања Цркве у српском народу, па до данас. Зидни сликани прикази у нашим најзначајнијим и најстаријим црквама, простиру се на стотину хиљада квадратних метара и нису сви обухваћени брижном пажњом, какву завређују.

Циљеви студијског програма студијске групе Чување и обнова (конзервација и рестаурација) на Академији СПЦ су, настојања Цркве и кругова стручних појединаца, да се образовањем младих уметника и заштитара ствара богатија база оспособљених појединаца, који имају потпуну свесност о вредности културног наслеђа као и о значају његовог одржавања на овим просторима. Ова настојања проистичу из реалног увида који се стиче већ дуже време, да су многе уметничке вредности из наслеђа Српске православне цркве запостављене а многе чак и пропадају. То се посебно односи на оне вредности које нису врхунски експониране за науку а јако су битне за Цркву. Такви објекти су по правилу у положају сталног одлагања заштите - до пропадања, наочиглед свих. Живот цркве такође, захтева и неке друге приоритете у заштити.

Поновно оживљавање цркве и црквеног градитељства намеће реалну потребу и одговарајућег образовања за овај облик уметности. Упоредо са тиме, реална је и потреба чувања. Савлађивањем наставног програма остварује се циљ стицања знања и вештина за практични рад мањег обима, који могу после завршених студија бити од драгоцене користи за сво културно наслеђе. Поред самосталног обављања практичног рада образовани конзерватори могу успешно да се придружују стручним тимовима, који обављају сложеније пројекте тог типа, основаних од државе и других стручних служби. Свако практично деловање на заштити икона и фресака образованих на овој студијској групи, заснива на савременим принципима и методологији, као и у оквиру датих правних узуса Закона о заштити споменика културе.

Постојећи просветни процеси не едукују у довољном броју кадрове за ову врсту делатности, те се ематра оправданим и вишеструко позитивно конкурентним школовање младих заштитара.

Студијски програм је трогодишњи стручни програм чији је исход образовање студената за формирање сликара – конзерватора (ретауратора), који је развио таленте да прими уметничка и научна знања, неопходна за разумевање професије, али ида уме да их примени у пракси. Такође, то знање и умење мора да зна да пренесе и другима, чиме може стручно да комуницира, активно учествује на конкурсима за тимски рад, и чија су знања и умења довољног нивоа да може остварити и наставак студија вишег нивоа.

Стандард 4: Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке делатности.

После завршавања студијског програма на студијској групи Чување и одржавање (конзервација и рестаурација) живописа, студент је стекао опште уметничко знање, спретности и конзерваторскe – специфичне способности, да обавља квалитетно стручне послове из области које је изабрао: заштиту зидне слике (конзервација) или заштиту иконе и слике на платну (конзервација). Савлађивањем овог студијског програма студент је обучен за све сегменте стручног рада у овој области: писмене и документоване припреме посла (израда елабората), аналитичко и синтетичко конципирање проблематике, превентивну и трајну заштиту, уметничко и компјутерско обликовање документације и завршно презентовање. Са оваквим опсегом студент који је завршио на овој групи, сопсобан је да изводи и самостално стручне радове мањег обима али и да се са потпуним сагласјем укључује у веће пројекте са искуснијим конзерваторима. Успешно завршене студије стварају поседовање квалитетног критичког и самокритичког мишљења пре приступа сваком практичном раду, што је у сагласју са најстручнијим потребама савремене сликарско- конзерваторске праксе. Допунска знања из теологије и општа образовна знања доприносе изграђивању креативне и свесне особе, било у теоретском или практичном приступу у раду из те области.

Стандард 5: Курикулум

Курикулум студијског програма садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула и њихов опис.

Студијски програм студијске групе Чување и обнављање (конзервација и рестаурација) живописа на основним акдемским студијама садржи 27 предмета. Чине их два изборна студијска подручја, чији оквир сачињавају групе предмета, чијим савлађивањем се обезбеђују неопходна знања и вештине, као и стицање сликарско конзерваторских вештина. Предмети су распоређени на све три године студирања у четри групе: уметнички, стручни, теолошки и опште – образовни. Представљају извагани облик простране и садржајне многодисциплинарне грађе, које је неопходна да се савлада студирањем, како би се добио квалитетан стручњак у практичним радовима на заштити зидних слика, икона и слика на платну. Уметничким предметима на првој години студија: цртање, анатомско цртање, вајање, графика кандидати који су положили пријемни испит и уписали студије, своје даровитости у ликовној уметности увежбавањем и учењем развијају и побољшавају. То представља стварање квалитетне основе за сложенију уметничку праксу на предметима у следећој години. Стручни предмети својим градивом уводе у сложену материјалну грађе уметничког дела – непобитно важну за његово постојање. Уводом у конзервацију упознају се са свим релевантним чиниоцима заштите покретног и непокретног културног наслеђа. Теолошки и опште образовни предмети, употпуњују мултидисциплинарни карактер студирања, употпуњују и појашњавају значај и место уметничког дела, пре свега у православном храму а затим и шире. Тиме заоктружују мултидисциплинарни карактер бића уметничког дела. На другој години студија заступљени су сложенији по захвату уметнички предмети, чиме се још више увежбавају уметничке спретности битне за сликарско – конзерваторски рад. Највећи део наставе посвећује се сликарско – конзерваторском практичном и теоретском раду, чиме се постепено од лакших облика рада ка сложенијим, студенти уводе у комплексну материју. Поступност, дисциплина и тачност у свим сегментима наставе, су принципи који највише одговара бићу конзерварторског и рестаураторског занимања – те су стално заступљени у настави. Изабрани предмети имају већи фонд часова а тиме и програмски су најсадржајнији – пре свега по вежбама у практичном раду. Вежбе садрже оне облике рада и дејстава на структурама, које се најчепће могу сусрести у реалној пракси. Теоретско допуњавање је стручно заокруживање комплексне и специфичне материје. Упознавањем и изучавањем егзактних наука на предметима Физички и хемијски процеси, студенти се обучавају и са најновијим достигнућима егзактних наука у областима заштите културних добара. На трећој завршној години студија у настави су заступљени претежно стручни предмети, у којима се практична спретност и сложене конзерваторске интервеције увежбавају у свим сегментима рада – које су по структури истоветне са реалним практичним радом. Из тих разлога одређују се вежбе да буду и по формату и по садржају одговарајуће: сложени захвати одвајања делова или целих структура и њихов трансфер, склапање, сатављање оштећених целина и завршна презетација са документацијом – су финални стручни чин.
Иако се још при упису опредељују за област којој ће посветити више времена, после прве године студирања, која је претежно заједничка, суштински поентирају на завршним годинама, чиме се опредељују за део студијског програма саструковним студијама: а) сликара конзерватора зидних слика, и б) сликара - конзерватора икона и слика на платну.
Табеларни приказ курикулума

Редни број
Шифра предмета
Назив предмета
Сем
Број часова

ESPB
бодова

ПРВА ГОДИНА
1. УП (A) Цртање (иконе) 2 150 10
2. УП (A) Вајање 2 120 8
3. УП (A) Анатомско цртање 2 120 6
4. УП (A) Графика (линорез) 2 120 6
5. ТК Основе сликарске технологије 2 20+ 45 4
6. ТК Технологија материјала 1 30 2
7. ТК Увод у конзервацију 1 30 2
8. ТК Конзерваторске методе и инструментаних анализа 1 30 2
9. Т Догматика 2 60 4
10 Т Литургијско богословље 2 60 4
11. Т Општа и национална историја цркве 2 60 4
12. Т Општа историја уметности 2 60 4
13. Т Енглески језик 2 60 4
Укупно часова активне наставе 920+45 = 975
Укупно ESPB бодова 60

ДРУГА ГОДИНА
1. УП (A) Сликање 2 150 8
2. УП (A) Мозаик 2 150 8
3. УП (A) Анатомско цртање 1 45 2
4. УП (A) Графика - дрворез 1 60 4
5. УП (A) Основе калиграфије 1 45 2
6. КПТ (A) Методика конзервације зидне слике 2 90+30 12р
7. КПТ (A) Методика конзервације зидне слике (за студенте конзервације иконе) 2 45+15 (6)р
8. КПТ (A) Методика конзервације икона на дрвеном носиоцу (за студенте конзерв.зидне слике) 2 45+15 (6)р
9. КПТ (A) Методика конзервације икона на дрвеном носиоцу 2 180+60 12р
10 Т Свето писмо 2 60 4
11 Т Догматка 1 30 2
12 Т Литургијско богословље 1 30 2
13 ТК Хемијски и физички процеси 1 45 6
14 КПТ Конзервација на архитектонским целинама 1 45 6
15. Т Национална историја уметности 2 60 4
Укупно часова активне наставе 870+120 = 990
Укупно ESPB бодова 60

ТРЕЋА ГОДИНА
1. КПТ Методика конзервације зидне слике 2 2 195+60 16
2. КПТ Методика конзервације зидне слике2 (за студенте конзервације слике на платну) 2 120+30 10р
3. КПТ Методика конзервације слике на платну 2 180+60 14
4. КПТ Методика конзервације слике на платну (за студенте конзервације зидне слике) 2 120+30 10р
5. КПТ Методика конзервације мозаика 2 150+30 8
6. Т Археологија 2 60 4
7. Т Црквено градитељство 1 45 4
8. Т Семинарски стручни радови 2 260 20
Укупно часова активне наставе 750+210 = 960
Укупно ESPB бодова 60
Шифре педмета: УП – уметничка пракса, Т-теоријски предмет, КПТ- конзерваторска пракса и теорија, ТК– теорија конзервације (A) - апликативни

Студијски програм је трогодишњи стручни програм чији је исход образовање студената за формирање сликара – конзерватора (ретауратора), који је развио таленте да прими уметничка и научна знања, неопходна за разумевање професије, али ида уме да их примени у пракси. Такође, то знање и умење мора да зна да пренесе и другима, чиме може стручно да комуницира, активно учествује на конкурсима за тимски рад, и чија су знања и умења довољног нивоа да може остварити и наставак студија вишег нивоа.

Стручни назив који се стиче после завршеног студијског програма је: академски сликар – рестауратор, зидног сликарства и академски сликар – рестауратор, икона и слика на платну.

Услови за упис на студијски програмсу: врста претходне школе, успех на претходној школи, подношење мапе са ликовним радовима, полагање пријемног испита из цртања и сликања по моделу (провера склоности и способности) и општег познавања православне вере.

Студијски програм Чување и обнова (консервација и рестаурација) живописа садржи следеће предмете:
Уметнички (живописачки):: Цртање, Анатомско цртање, Сликање иконе (Иконописање), Сликање фреске( Фрескописање), Мозаик, Увод у сликање икона, Основи живописања, Вајање (Обликовање у вештаству), Графика (ручна висока штампа) и Основи калиграфије.

Стручни предмети -Предмети конзервације и рестурације (обнављања и чувања): Увод у конзервацију, Методика конзервације икона на дрвеном носиоцу, Методика конзервације слике на платну, Методика конзервације зидне слике 1, Методика конзервације зидне слике 2, Методика конзервације мозаика, Конзерваторски радови на архитектури (Обнављање и чување црквених здања), Основе сликарске технологије, Технологија материјала, Конзерваторске методе и инструментална анализа, Хeмијски и физички процеси, Црквено градитељство.

Теоријско-методолошки - Богословски: Општа и национална историја цркве, Свето писмо, Догматика, Литургијско богословље.

Академско-општеобразовни (друштвено-хуманистички и техничко-технолошки): Општа историја уметности, национална историја уметности, Археологија, Енглески језик.

Из овога следи да студијски програм садржи 26 предмета, од чега су блок од 4 предмета - изборнии предмети, намењени конзерваторима по избору студирања за ужу специјалистичку област. У зависности од фонда часова и потреба за савлађивањем свих облика студирања, одређен је број ESPB бодова за сбваки предмет.

По распореду предмета, у првој години се изучавају академско – уметнички, стручни, теолошки и општеобразовни предмети, којима се освајају оснаовне уметничке спретности и знања из цртања, вајања, анатомског цртања и графичке уметности високе штампе- линорез. Ове уметничке дисциплине имају за циљ постепено увођење у сложенији свет уметничког грађења уметничког дела – било по истакнутом узору или самосталној креацији у свим облицима традиционалног и савременог стваралаштва. Стручни предмети технолшког карактера уводе у егзактна знања материјалног грађења уметничког дела, чиме се постепено уводе у битан сегмент и њиховог очувања. Опште образовни предмети отварају широку платформу научних знања а теолошки предмети у филзофском смислу заокеужују и чине целокупност уметничког бића у процесу стварања новог, схватању уметничког дела кроз историју и одређивање његовог места у савременом постојању. На другој години студија материја по предметима добија на већој специфичној тежини, пре свега у уметничким предметима. На овој години почињу са прктичним вежбама у конзервацији зидне слике и иконе на дрвету, што представља почетак изабраног садржаја студирања, коме ће посветити доминантно време али и студирати заштиту уметничких структура из сродних области. Доминантна је заступљеност у настави пре свега практичних вежби који допуњује теорија. Опште образовни и теолошки предмети употпуњују и заокружују материју. На трећој години студирања доминирају предмети на којима се изучавају конзерваторске спретности, что представља завршни део савлађивања практичних и теоретских знања уз перманентну контролу и указивање на недостатке – интерактивни облик.

Стандард 6: Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма

Студијски програм је усклађен са савременим светским токовима и стањем струке, науке и уметности у одговарајућем образовно-научном, односно уметничко-образовном пољу и упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора.

У уметничкој и консерваторској пракси и теорији уметности је већ одавно сазрело искуство да динамика промена у великим (бројчано) уметничким центрима ни на који начин више не покушава да се наметне озбиљним персоналним уметничким истраживањима појединца, те да праћење глобалних трендова, и ако даје краткорочне резултате на локалном нивоу, не може да гарантује трајније уметничке вредности, те заправо, из перспективе историје уметности, пректично најчешће представља поуздану гаранцију уметничког неуспеха.

Од најсавременијих пигмената, преко везива, лакова, до носиоца, малтера и композитних материјала, па све до употребе вакуум столова и ласера. Употреба ових савремених материјала се пажљиво и поступно уводи у насатаву кроз стицање основних сазнања о историјату сликарске технологије, те упознавања основних техничких и естетских карактеристика материјала који се уводе у наставу. Тако се повлачи нека врста паралеле између развоја технолошко-техничког образовања студента и историјског развоја сликарске технологије. Ова поступност проистиче природно из основних циљева и програма наставе на овој школи, који имају за свој битан циљ интеграцију традиционалне и савремене уметности у једну аутентичну и актуалну уметност цркве. У том смислу се сликарска технологија не доживљава као неутрални и незаинтересовани простор за преношење порука, већ као медиј који је саставни део живог сликарског језика, његових промена и развоја.
На овај начин, са друге стране, технологија овде представља активан аспект једне широке културне размене, а не пуког идола или средство које служи напросто да фасцинира или задиви. На исти начин се доживљава и употреба савремених дигитал(изова)них медија од штампаних на папиру до оних у електронској форми. Они се користе управо у оној мери у којој могу да поспеше лична креативна (уметничка) истраживања којима се студент посветио на своим студијском путу (студенти, наравно, врло радо користе рачунаре, скенере и штампаче, који им стоје на располагању). По себи је јасно да дигитална ера оставља свој директни печат на сваку уметност, па и на уметност цркве, али стојимо на становишту да он у уметности треба да буде освешћен и коришћен и на један креативан и аутентичан начин. У црквеној уметности се тај задатак доживљава као још једна од многих веома инспиративних историјских промена какве су и раније директно или индиректно утицале на њен дуги и веома сложени историјски развој. Сматрамо да се управо на овакав, историјски освешћен, и персонализован начин технологија може доживети као органски, живи елемент једног аутентичног ликовног изражавања.

Стандард 7: Упис студената

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

Упис студената на студијску групу Чување и обнављање живописа, обавља се после јавног конкурас и пријемног испита. Конкурс се објављује у дневном часопису и на Веб сајту Академије. Информације и обавештења могу се добити преко целе године у секретаријату и у штампаном информатору.
Конкурс садржи: број студената, прецизне услове за конкурисање после трогодишње или четворогодишње школе. Прецизно се одређују квалификациони испити за кандидате са трогодишњом и са четворогодишњом школом. Прописан је и начин и рок за пријављивање и подношење жалби, мерила за утврђивање редоследа кандидата и њихових укупних резултата на пријемном испиту.

У прву годину основних студија Академије СПЦ за уметности и консервацију се може уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању, које има крштеницу Православне Цркве и благослов надлажног Архијереја.
У прву годину студија се може уписати и лице које нема четворогодишње средње образовање уколико према статуту Академије СПЦ за уметности и консервацију положи диференцијалне испите: (Српски језик, Историја цивилизације- према програму за гимназије друштвеног смера) чиме се његово образовање уподобљава потребом.
Такође се може уписати лице из других конфесија (вероисповести) уколико искаже потребу за изучавањем програмских садржаја Академије СПЦ за уметности и консервацију и поседује препоруку неког од Архијереја и познавање српског језика и (да говори енглески језик).
Диференцијални испити се полажу на Академији СПЦ за уметности и консервацију и састоје се од текстова (писаног рада за Српски језик) и усменог излагања траженог градива.
Провера и процена даровитости и способности праћења наставе обавља се путем пријемног испита. Пријемни испит се полаже на Академији СПЦ за уметности и консервацију у трјању од 4 радна дана (4 сата на дан). Програм пријемног испита је усаглашен са програмом других Академија и факултета уметности.

Пријемни испит се састоји из првог дела: подношења мапе са ликовним радовима и документима о завршеној средњој школи.Други део пријемног испита састоји из усменог дела полагања основа хришћанске вере и практичног дела цртања по моделу и сликања по моделу. Сви делови испита се оцењују оценом од 5 до 10. Просечна оцена кандидата одређује његово место на ранг листи. У случајевима када су кандидати подједнаки, пажљиво се комисијски, прегледају детаљно мапе са радовима, и радови урађени на пријемном – сагласјем чланова комисије одабира се кандидат. Чланови комисије за пријем нових студената су предавачи на Академији. Сваки члан комисије независно оцењује кандидата. Добијена ранг листа примљених кандидата се јавно објављује.

У академској 2007/2008. од које и почиње са радом овај студијски програм уписано је 9 студената.

Стандард 8: Оцењивање и напредовање студената

Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених у испуњавању предиспитниџ обавеза и полагањем испита.

Успешност студента у савлађивању појединог предмета прати се стално у настави, током целе године: у облику предиспитних обавеза и полагањем испита на крају школске године.

Предиспитне обавезе су: долажење на наставу, обавезне практичне вежбе, семинарски радови и одбрана урађеног рада. Свака од предиспитних обавеза мора минимално да се испуни да би се полагао завршни испит.

Испитне обавезе се састоје из полагања теоретских садржаја савладаваних током школске године.

Укупан студијски програм за предмет носи максимално100 поена, од чега предиспитни део максимално 70 поена и испитни део 30 поена. Сабрани остварени поени чине завршну оцену студента и изражавају се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Практичне вежбе на предметима где се дотиче конзерваторска проблематика су сложеног карактера, јер имају сједињене уметничке, техничке и конзерваторске задатке. Вежбе се морају урадити за одређено време, које је одређено у зависности од специфичне тежине и садржаја вежбе. Ови параметри су одмерене вредности, колико је отприлике потребно да се такав посао уради на оригиналним структурама и у реалној пракси. На неквалитетне садржаје одмах се указује и поступци се раде поново, ако се жели побољшање и виша оцена. Вежбе се састоје из практичног рада на огледним примерима и представљају основну и најчешће заступљене садржаје у реалној пракси. Из тих разога стални надзор и прађење су обавезни, посебно у конзервацији, како се неби дешавали превиди, са негативнм исходом. Студент се прати и оцењује стално: од организовања радног места, преипремање материјала, технички квалитет изведене вежбе, ликовна успешност решења, брижни однос за одржање квалитетног процеса рада на вежби, активно вођење документације, активно учешће при раду (интеракција са предавачем), завршни радови и завршна документација, посебно интересовање и одабир вежби са тежим специфичним садржајем, добровољни рад, коришћење Интернета за стручне садржине. Из тих разлога оценњује се рад из практичних вежби на половини и на крају семестра. Просечна оцена из практичних вежби представља 50% укупне оцене, 10% оцене су доласци (од чега мора да се сакупи најмање половина), 10% семинарски радови и 30% завршни испит. Оваква структура је заступљена на другој годинио студија, док се на трећој години, процентуалне поделе могу мењати, по жељи студената да се неком сегменту студирања посвети већа пажња. На основу збира поена формира се оцена и то: 0-54 поена = 5; 55-64=6; 65-74=7; 75-84=8; 85-94=9 i 95=10.

За слушање и полагање предмета из прве године услов је упис у школу; за слушање и полагање предмета из друге године услов је остварена 50 ESPB; и за слушање и полагање предмета из треће године услов је остварених 60 ESPB из прве године и 50 ESPB из друге године.

Лице које заврши студије на студијској групи Чување и обнављање живописа у зависности од изабраног подручја : сликар рестауратор зидних слика или сликар рестуратор икона и слика на платну.

Стандард 9: Наставно особље

За реализацију студијског програма обезбеђено је наставно особље са потребним научним, уметничким и стручним квалификацијама.

Наставно особље Академије СПЦ за уметности и консервацију чине лица која остварују наставно-уметнички, научно-истраживачки рад, који се препознаје као релевантна вредност за студијски програм.
Звања наставника према Закону о високом образовању јесу предавач, доцент, ванредни професор и редовни професор. На Академији СПЦ постоје и звања као што је наставник страног језика и наставник црквеног појања са правилом.
У звање предавача уметничких предмета може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и призната уметничка дела из области консервације и црквене уметности или признате консерваторске пројекте.
У звање доцента из поља уметности може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и призната консерваторска дела и уметничка дела из црквене уметности или признате консерваторске пројекте.
У звање ванредног професора консервације црквене уметности може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и уметничка дела која представљају самостални допринос савременој црквеној уметности и високо оцењене консерваторске пројекте.
У звање редовног професора може бити изабрано лице које има високо образовање I степена и изузетна консерваторско-уметничка дела која су значајно утицала на развој културе и црквене уметности и високо оцењене консерваторске пројекте.
Наставници се у радни однос уводе путем конкурса који расписује Академија СПЦ за уметности и консервацију (објављен у црквеним гласилима и на сајту) а у наставу путем избора у наставничко звање. Заснивање радног односа се врши доследно у складу са Законом о високом образовању. Избор у више звање се такође обавља по поменутом закону с` тим што се поред оцена о научно-истраживачком и уметничком раду, оцене о ангажовању у развоју наставе и других делатности високо школске установе, оцену о резултатима педагошког рада, оцену резултата постигнутих у обезбеђивању уметничко наставног подмлатка још и оцену уметничко-научних радова који се односе искључиво на промовисање црквене уметности, њен савремени аспект.
Наставници теоријских предмета (научних области) преносе своја звања са матичних факултета.
Наставници, стручни сарадници и истраживачи који су стекли звање у некој консерваторској или мусеолошкој установи преносе у наставу звања која су тамо стекли на начин предвиђен Законом о високом образовању,(звања истраживача чл. 77.78.).
На Академији СПЦ за уметности и консервацију је предвиђена институција Гостујући професор, која се обично односи на стручњаке граничних уметничко-научних области ради шире синтезе уметничког градива. Такви се професори могу ангажовати на одређено време у оквиру изборних предмета. Редовно се ангажују у сабор једним академским предавањем у оквиру трибине „др Радослав Грујић“ (извештај се налази у елаборату).
Наставник језика на Академији СПЦ за уметности и консервацију мора поседовати потврђено знање основне наставне области по правилу богословске тј. предмет студијског програма.
Звања сарадника су: сарадник у настави и асистент. Избор сарадника се обавља у складу са Законом о високом образовању.