Трибина др Радослав Грујић 2006.

  10.10.2006.

ИКОНОПИС – САВРЕМЕНО СЛИКАРСТВО

Данас је у Галерији Факултета Ликовних уметности г. Тодор Митровић, предавач на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, одбранио магистарски рад на тему Иконопис – савремено сликарство. У оквиру одбране магистарског рада, у истом простору, уприличена је изложба која прати теоријски део истраживања на пољу иконописа.
Комисија у саставу Зоран Вуковић, ментор; Преосвећени Епископ браничевски Г. Игнатије, коментор, и Милета Продановић оценила је теоријски рад као одличан, а изложбу као врло успешну. Ментор проф. Вуковић, нагласио је да је овај магистарски рад доказ врло добре сарадње Факултета Ликовних уметности са Православним богословским факултетом Универзитета у Београду и Академијом Српске Православне Цркве за уметности и консервацији.

На почетку одбране, г. Тодор Митровић је изнео краћи експозе свог истраживања и упознао присутне са својим идејама. Циљ рада је био да се докаже како у иконопису има места за уметност и да у уметности има места за иконопис. Рад има пет поглавља, а најбитније је оно које се односи на канон. У експозеу је наглашено да је савремено оживљавање неовизантијске уметности наишло на многе проблеме, али да је неопходно наћи место иконописа у савременој уметности.

Преосвећени Владика Игнатије је на почетку истакао да му је веома драго што је отворено питање односа иконописа и савремене уметности, јер живимо у свет који комуницира преко слика, тако да се отвара могућност да икона комуницира са савременим светом. Из разговора Преосвећеног Владике и г. Митровића закључено је да језик иконе треба да се бави проблемима живота и смрти; и да је слобода у Цркви афирмативна и позитивна и да се схвата као Љубав, док је световно схватање слободе сасвим другачије. Било је разговора о савременим техникама копирања у иконопису, што је окарактерисано као “такмичење са машинама”.
На крају је ментор Зоран Вуковић нагласио да је изложба, сасвим случајно, организована у време Октобарског салона, али да јој је баш ту и место. Дакле, закључено је да иконопис јесте савремено сликарство.
Тодор Митровић (1972, Београд) после дипломирања на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Радомира Рељића уписао је 2003. године последипломске студије на истом факултету у класи проф. Зорана Вуковића. Уприличио је, до сада, четири самосталне изложбе и учествовао у више групних изложби. Ради као предавач на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

31. 5. 2006

НЕБОЈША ДУГАЛИЋ ГОВОРИО НА АКАДЕМИЈИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ

Наш прослављени драмски уметник Небојша Дугалић одржао је јуче на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију предавање на тему: Вера и уметност.

Господин Дугалић је на почетку говрио о вери међу младима, који читајући аскетску литературу не спознају праву веру већ само аскезу, која се њима чини веома тешком. Међутим, он је нагласио да је неопходно дасе млади укључе у литургијску заједницу. Затим је наш прослављени глумац говорио о својој љубави према сликарству. “Увек сам трагао за супротностима. Размишљао сам да ли је могућ дијалог између иконописца и кубисте или свештеника и филмског редитеља.” Сетио се и првог сусрета са иконом Богородице из V века, за коју је мислио да је рад савременог сликара, али у канонима иконописа. После подсећања на своје детињство говорио је о Педесетници, али са другог аспекта. “Треба размишљати и на начин да су пламени језици и говор апостола на разним језицима, уствари разни начини дијалога, али на темељу Распетог и Васкрслог Христа.” У говору о античким трагедијама, г. Дугалић је прочитао део једне драме који је тумачио као пројаву Рођења Богомладенца. Затим се наш прослављени уметник у говору о филму осврнуо на филм Софијин избор и на сцену о избору мајке које дете да јој стрељају; затим о филмовима Тарковског и Мела Гибсона. У поређењу Гибсоновог Страдања Христовог и Андреја Рубљова од Тарковског, г. Дугалић је истакао историјски приказ на Западу, а есхатолошки на Истоку. Васкрсење је Тарковски описао секвенцама у боји (филм је црно-бели), а Гибсон је само у неколико секунди описао Васкрсење. У даљем делу предавања, г. Дугалић је говорио о Григорију Кругу, Лазару Возаревићу и Теофану Грку и о њиховој уметности и начину на који они виде веру. На крају предавања и разговора, после низа занимљивих питања, г. Дугалић је обећао да ће, као професор на Академији Драмских уметности Браће Карић, доћи са својим студентима на отварање годишње изложбе радова студената Академије Српске Православне Цркве – 7. јуна 2006. године, у 19 часова.

23.5.2006

ОБНОВА НОВОГ БРДА – ПРОЈЕКАТ ДР ПРЕДРАГА РИСТИЋА

У уторак, 23. маја 2006. године, у оквиру трибине др Радослав Грујић, проф. др Предраг Ристић одржао је предавање на тему Обнова Новог брда, на коме је присутнима говорио о могућности обнове српске средњовековне тврђаве. Иначе, овај пројекат др Ристића потиче из 1990. године.

Његов пројекат је веома једноставан и изводљив, а састоји су у томе да би једну по једну кулу требало претварати у хостел, како би из године у годину долазили студенти из целе Србије и помагали у обнови живота у овом старом српском средишту културе и економије. Др Предраг Ристић је на видео-биму приказао цео свој пројекат и објаснио свој архитектонски труд. Дакле, на приземљу би била гардероба и магацина, а затим и рецепција. На другом и трећем нивоу биле би собе са купатилима и соба за дружење, а на врху видиковац.

Да је пројекат прихватљив сложили су се сви присутни, а да ли ће се спровести у дело то зависи од виших инстанци. Дакле, први корак је начињен. На крају треба најавити да ће исто предавање др Предраг Ристић одржати у Републичком заводу за заштиту споменика, крајем јуна 2006. године.

11.5.2006

ИКОНИЧНО – ПРОБЛЕМ СЛОБОДЕ И КАНОНА

Професор др Петар Јевремовић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду, на катедри за Психологију, одржао је, у уторак 9. маја 2006. године, предавање на тему Иконично – проблем слободе и канона, у оквиру трибине др Радослав Грујић, на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Проф. Јевремовић је своје предавање почео Платоновим размишљањима о уметности и нагласио је да су његове идеје желели многи да улепшају и одбране, али нису успевали у томе. Платон је уметност видео као копирање и подражавање. Од Платонових тумача и бранилаца, проф. Јевремовић је истакао Мартина Хајдегера и његово учење о уметности, а затим се надовезао на Ничеове мисли о Богу и уметнику. Као највеће уметничко дело проф. Јевремовић је истакао радове које је Јохан Себастијан Бах компоновао у старијим годинама (Уметност фуге). Кроз диван пресек философских и светоотачких мисли о уметности проф. Јевремовић је закључио да је веома тешко дефинисати правог иконописца. Са психолошког становишта из иконе увек запљускују два осећања: лепота и страх. Важнији је Онај који гледа из иконе, од нас који икону посматрамо. Есхатолошки моменат у икони постоји и увек ће постојати. На крају предавања, проф. Јевремовић се осврнуо на сликара Саву Шумановића, који је у периоду када је насликао своја најлепша дела, писао писма Растку Петровићу без смисла, разбијене синтаксе и незавршене реченице. Иконописац, по мишљењу проф. Јевремовића, мора да је слободан а не безлична “улизица”, јер однос према икони треба да је слободан, без икакве самодовољности.
На крају је, проф. Јевремовић одговарао на многобројна питања присутних студената и професора.