ПРАВИЛО АКАДЕМИЈЕ СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
I ОСНОВЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Правило Академије је конститутивни акт.
Члан 2.
Све одредбе које овде износимо исходе из литургијског искуства
Цркве и имају за циљ да покажу веру у Бога живога.
Члан 3.
Академија је део Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве и Духом
Светим учвршћена заједница.
Члан 4.
Академија има за циљ да открива, умножава и развија дарове свих
који живе и раде у њој.
Члан 5.
Академија је самостална и обавља своју делатност у складу са Јеванђељем
следујући VII Васељенски сабор Светих Отаца и Предање Католичанске
Цркве.
Члан 6.
Академија је самоиздржавајућа у материјалном погледу.
Члан 7.
Покровитељ Академије је Свети Апостол и Јеванђелист Лука.
II СЕДИШТЕ АКАДЕМИЈЕ
Члан 8.
Академија ради у просторијама зграде Богословског факултета, улица
Краља Петра Првог, број 2, у Београду.
Члан 9.
Академија има три печата и то:
један округлог и два четвртастог облика.
Један четвртасти је за деловодни протокол и на њему је исписан назив
Академија Српске Православне Цркве за живопис и обнову, бр.______
и датум за завођење у протокол, на другом четвртастом је назив овог
црквено-школског завода: Академија Српске Православне Цркве за живопис
и обнову, Београд, а на округлом је назив: Академија Српске Православне
Цркве за живопис и обнову, Београд, са грбом Српске Православне
Цркве.
Члан 10.
Пословођа чува печате.
III НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ АКАДЕМИЈЕ
Члан 11.
Настава се обавља на основу слободног предавања свих знања о Иконама:
Њиховог читања, стварања, обнове и чувања.
Члан 12.
Настава је јединствена током свог времена учења у Лику Господњем
али по мноштву лепота подељена на посебне предмете.
Члан 13.
Предмети су:
1) Живописачки: Иконописање, Фрескописање, Мозаик, Цртање икона
и Обликовање у вештаству (дрво, камен, метал,…).
2) Предмети обнављања и чувања: Обнављање и чување икона, Обнављање
и чување зидног живописа, Обнављање и чување црквених здања.
3) Богословски: Догматика, Историја Цркве, Литургијско богословље
са основама појања.
4) Уметнички: Историја уметности, Пластична анатомија, Калиграфија
и Сликарске технике.
5) Општеобразовни: Страни језик, Црквена архитектура, Археологија
са етнологијом, Хемија и Технологија материјала.
Прва година студија је заједничка за оба смера:
1. Цртање икона 3 четворочаса
2. Пластична анатомија 2 двочас
3. Обликовање у вештаству (дрво, камен, метал,…) 1 двочас
4. Основи догматика 1 двочас
5. Историја Цркве 1 двочас
6. Литургијско богословље са основама појања 1 двочас
7. Историја уметности I 1 двочас
8. Страни језик (по правилу енглески) 1 двочас
Укупно 26 часова, полаже се 8 испита.
Друга година има заједничке предмете:
1. Сликарске технике 1 двочас
2. Калиграфија 1 двочас
3. Историја уметности II 1 двочас
4. Црквена архитектура 1 двочас
5. Литургијско богословље са основама појања 1 двочас
6. Страни језик 1 двочас
7. Догматика II 1 двочас
Смер црквеног живописа има предмете:
8. Живопис (икона, мозаик, фрескопис) 4 двочаса
9. Обликовање у вештаству (дрво, камен, метал,…) 2 двочаса
Укупно 26 часова, полаже се 9 испита.
Смер обнављања и чувања има предмете:
8. Обнављање и чување зидног живописа I 1 двочас
9. Обнављање и чување икона 2 двочаса
Укупно 28 часова, полаже се 9 испита.
Трећа година има заједничке предмете:
1. Историја уметности III 1 двочас
2. Археологија са етнологијом 1 двочас
3. Догматика III 1 двочас
Смер црквеног живописа има предмете:
4. Живопис (фрескопис или иконопис или мозаик) 5 двочаса
5. Обликовање у вештаству 2 двочаса
Укупно 20 часова, полаже се 5 испита.
Смер обнављања и чувања има предмете:
4. Обнављање и чување зидног живописа II 2 двочаса
5. Обнављање и чување икона II 2 двочаса
6. Хемија 1 двочас
7. Технологија материјала 1 двочас
8. Обнављање и чување црквених здања 1 двочас
Укупно 24 часова, полаже се 9 испита.
Четврта година има заједничке предмете:
1. Историја уметности IV 1 двочас
Смер црквеног живописа има предмете:
2. Живопис (фрескопис или иконопис или мозаик)
Смер обнављања и чувања има предмете:
2. Обнављање и чување (зидног живописа или икона или црквених здања)
Укупно 21 час, полажу се 2 испита.
Пета година:
Израда дипломског рада.
Члан 14.
Наставници самостално сачињавају програме и одређују методе рада
уз сагласност Наставног већа.
Члан 15.
Настава се одвија у радионицама одређеним за поједине практичне
предмете.
Члан 16.
Наставници утврђују време за саветовање, колоквијуме, предавања
и коректуру.
Члан 17.
Академија је отворена од 8 до 19 часова. Теоретски предмети се
одржавају у поподневним часовима, због коришћења дневне светлости
за практичне предмете.
Члан 18.
Завршна изложба студентских радова на Академији се одржава сваке
године по завршетку текуће академске године.
IV ЗАСТУПАЊЕ АКАДЕМИЈЕ
Члан 19.
Декан по части и првенству заступа и представља Академију.
Члан 20.
Овлашћена лица за потписивање аката Академије су :
Настојатељ и пословођа.
V УПИС НА АКАДЕМИЈУ
Члан 21.
Звање студента стиче се путем пријемног испита, уписом и одлуком
Наставног већа.
Члан 22.
У прву годину основних студија Академије може се уписати лице Православне
вере које има средње образовање у четворогодишњем трајању, писани
благослов надлежног епархијског Архијереја и здравствено уверење.
У прву годину основних студија Академије, изузетно може се уписати
и лице без завршеног средњег образовања, уколико поседује изузетну
надареност:
- уз допунски испит српског језика и књижевности
- и опште историје за средње образовање.
Пријемни испит обавља комисија од 3 до 5 чланова, коју бира Наставно
веће.
Члан 23.
Писани благослов за упис на Академију припадницима других помесних
Православних цркава даје Патријарх српски на препоруку надлежног
епархијског Архијереја дотичне Цркве.
Изузетно могу студирати и припадници инославних хришћанских цркава
по одобрењу Светог архијерејског Синода.
Странац може конкурисати у прву годину основних студија под истим
условима као и домаћи студенти, али по тарифи одређеној за стране
студенте.
Члан 24.
Пријемни испит се изводи пре наступајуће академске године, и то
у септембру. Конкурс за пријемни испит се оглашава у јавним гласилима.
У конкурсу стоји колико места је упражњено у наступајућој академској
години и за које смерове. Конкурсом се одређују испитни захтеви
и број студената на појединим смеровима.
VI ПРАВИЛА ОСНОВНИХ СТУДИЈА
Члан 25.
Основне студије трају пет година, а пета је дипломска година.
Члан 26.
Студије се обављају у току школске године која траје од 1. октобра
текуће године, до 30. септембра наредне године.
Академска година се дели на два семестра: зимски и летњи.
Члан 27.
Студенти се уписују у одређену годину студија сваке школске године.
Упис и оверавање семестра врши се према распореду који одређује
заменик настојатеља.
Члан 28.
На крају семестра наставник својим потписом оверава да је студент
испунио обавезе предвиђене наставним планом и програмом.
За оверу семестра потребно је да студент у уписници има потпис наставника
за све обавезне предмете и друге обавезе предвиђене наставним планом
и програмом за одговарајући семестар.
Члан 29.
Студенти који не испуне обавезе у погледу похађања предавања, успешног
обављања семинарских и других вежбања, праксе и других радова, положених
колоквијума и уплате школарине, неће оверити уписани семестар.
Члан 30.
Студент може уписати наредну годину основних студија када положи
све испите из главних практичних предмета.
Студент може пренети у наредну годину студија само, у зависности
од укупног броја предмета у датој години, предмете из богословске,
општеобразовне или уметничке групе предмета из претходне године
и обавезан је да их у тој години положи.
Члан 31.
Студент може за време основних студија изводити мање пројекте у
оквиру праксе уз наставника, у периоду семестралних распуста.
Члан 32.
Студент који заврши све обавезе и овери последњу годину студија
стиче статус апсолвента.
Апсолвент рок траје 12 месеци од истека последње године студија.
По истеку рока из става 2. овог члана студент може обновити апсолвентски
статус по новом наставном плану и програму, уз обавезу плаћања трошкова
студија, као постапсолвент.
Члан 33.
Студент може прећи са једног одсека на други уз сагласност наставника
и Наставног већа.
Право преласка студент може остварити у току и после одслушане прве
године студија.
Члан 34.
Испити се могу обављати: практично, усмено и писмено.
Начин полагања испита за поједине предмете одређује наставник.
Испити су јавни и полажу се у просторијама Академије.
Члан 35.
Практични испити главних предмета могу се полагати у јунском, септембарском
и новембарском року.
Члан 36.
Успех студента се изражава оценом од 5 до 10.
Оцену даје наставник односно испитна комисија.
Оцена се уписује у испитну пријаву, уписницу и матичну књигу испита
студената.
Оцена 5 се не уписује у уписницу и матичну књигу студената.
Члан 37.
Колоквијуми су као метод рада обавезни.
Годишњим испитима обухвата се градиво које се изучава у току једне
године.
У току једне године студија студент је обавезан да уради један семинарски
рад из теоретских предмета.
Члан 38.
Тему за дипломски рад студент је обавезан у договору са наставником
да одреди на крају четврте године студија.
Дипломски рад студент обликује у сагласности са предметним наставником-односно
ментором.
Дипломски испит се полаже пред комисијом коју одређује Наставно
веће.
Комисију чине најмање три (3) наставника, и то: ментор, предавач
једног од богословских предмета и један од наставника из живописачких
предмета и предмета обнављања и чувања.
Наставно веће одобрава тему и потврђује комисију пред којом ће бранити
дипломски рад.
Комисија оцењује дипломски рад, а ментор обавештава Наставно веће
о резултатима испита.
Члан 39.
Додатни испитни рок за богословске, општеобразовне и уметничке
предмете је: фебруарски.
Члан 40.
Студент је дужан да положи исти испит највише из трећег пута. Трећи
пут уз испитну пријаву, студент прилаже молбу декану и плаћа таксу.
Члан 41.
Студент који током академске године није испунио обавезе према
Академији може да обнови годину само једанпут.
Члан 42.
Студент који положи све испите прописане Наставним планом и програмом,
укључујући и дипломски испит, добија диплому Академије, којом се
утврђује да је стекао једно од стручних звања:
- дипломирани сликар (живописа) – иконописац, - фрескописац, -
мозаичар.
- дипломирани консерватор и рестауратор слика(обновитељ живописа):
- икона, - зидног сликарства и црквених здања.
На смеру црквеног живописа, студент узима за дипломски тему из
предмета: Иконописање, Фрескописање, Мозаик, Цртање икона и Обликовање
у вештаству.
На смеру обнављања живописа, студент узима за дипломски тему из
предмета: Обнављање и чување икона, Обнављање и чување зидног живописа,
Обнављање и чување црквених здања.
Текст дипломе гласи:
Диплома Академије за живопис, обнову и заштиту при Богословском
факултету Српске Православне Цркве у Београду
_________________________
(име, име оца, презиме)
_____________________ __________________
(датум рођења) (место, општина, држава)
уписан ____________
завршио-ла је студије на Академији Српске Православне Цркве на смеру
_____________________
са општим успехом___________ ( ) у току студија
и оценом _______________ ( ) на дипломском испиту.
На основу тога издаје се ова диплома о стеченом високом образовању
и
стручној оспособљености дипломирани _____________________
У Београду__________________
Број _________________
Сопственик дипломе: Настојатељ:
___________________ ___________________
Члан 43.
Настојатељ може посебно успешне студенте да, по завршетку магистарских
студија, предложи надлежном Епархијском архијереју за рукопроизвођење
у чин, и на тај начин да студента уведе у службу Цркве.
VII ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА
Члан 44.
Права студената:
1) право на послушност
2) право на стручну и редовну наставу
3) право на тачну и ефикасну администрацију и обавештеност
4) право на одговарајуће услове рада
5) право на доношење неких одлука (студент Продекана) у вези са
одвијањем наставе
Члан 45.
Обавезе студената:
1) да редовно похађају наставу
2) да извршавају административне и материјалне (финансијске) обавезе
према Академији
3) да се усавршавају у духовном животу
4) да учествују у црквеном и културном животу
5) да учествују у јавном приказивању Академије
Члан 46.
Одговорност студената:
1) одговорност на имовину Академије
2) одговорност на лично достојанство и углед Академије
3) одговорност за поштовање наставника и студената.
VIII НАСТАВНИЦИ
Члан 47.
Наставници Академије не могу бити некрштени-нецрквени, нити радити
у некој другој институцији, било црквеној било световној. Изузетно
због потреба школе или очигледне вредности појединих личности и
области којом се баве, или по одлуци Настојатеља школе или на предлог
Наставног веће, наставу могу вршити личности, које раде у другим
институцијама као хонорарни или професори по позиву.
Члан 48.
Наставу врше наставници на основу писма-решења о постављењу које
доноси Свети Архијерејски Синод на предлог Настојатеља.
Члан 49.
Настојатељ и наставници су одговорни за јединство у Духу Светоме.
Члан 50.
Наставници су одговорни за међусобну сарадњу.
Члан 51.
На предлог наставника Наставно веће потврђује избор асистента уз
благослов Настојатеља Академије.
Члан 52.
Пријем наставника на Академију:
Наставник на Академији се бира по искуству Цркве и стручним квалитетима
на јавном конкурсу. Објављивање-оглашавање се врши у новинама које
прате и учествују у животу Цркве.
Своју стручност наставник показује валидном документацијом.
Наставно особље је разврстано по следећим разредима:
- редовни професори,
- професор по позиву, за уметничке предмете,
- ванредни професор,
- професор по позиву за теоретске и практичне предмете,
- предавач,
- доцент,
- уметници-предавачи,
- уметнички сарадник,
- виши сарадник,
- асистент,
- асистент-приправник,
- сарадник у настави,
- демонстратор.
IX САСТАВ АКАДЕМИЈЕ
Члан 53.
Академију чине:
Настојатељ – настојатељ заједнице и чувар црквености школе као најважнијег
садржаја и бића школе. Он је представник свештенства Цркве. Има
одговорност и обавезу да доноси све одлуке у Духу Светом. Настојатељ
надзире и усмерава рад свих служби доленаведених.
Наставници - Наставно веће искључиво предлаже решења за сва битна
питања која се тичу стручне наставе и једино наставе. Ауторитетом
знања, стручности, стручне обавештености и вере доноси предлоге
које Настојатељ може усвојити, допунити, кориговати или одбацити.
Пословођа – има право и обавезу да уређује правну и управну област
рада школе.
Иконом – брине о материјалном стању у свим облицима: новцу, инвентару,
материјалним трошковима и приходима.
Члан 54.
Настојатељ и наставници чине Наставно веће.
Члан 55.
Наставно веће бира продекана за наставу и потврђује избор студента
продекана.
Члан 56.
Академија може имати Савет Академије у чији састав улазе заслужни
бивши професори, добронамерни и заинтересовани значајни чланови
Цркве, који могу допринети бољем раду Академије.
Члан 57.
Улога Савета је саветодавна.
X МАТЕРИЈАЛНО ПОСЛОВАЊЕ
Члан 58.
Материјално пословање води благајник и декан.
Члан 59.
Средства за нормалан рад Академије обезбеђују се из школарина,
пројеката, пружању услуга трећим лицима, потпорама, даровима и поклонима.
Члан 60.
Средства која Академија приходује се користе за:
1) зараде запослених
2) трошкове наставе
3) студентска путовања
4) приређивање изложби.
Члан 61.
Материјална средства одобрава Настојатељ за школску годину уз представљање
истог Наставном већу.
Члан 62.
Новчану надокнаду примају: Настојатељ, пословођа, благајник и наставници
за свој рад и труд у складу са материјалним могућностима Академије.
XI СЛУЖБЕНЕ И ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ
Члан 63.
Академија води матичну књигу студената, преглед о издавању диплома,
записник о полагању испита.
Академија чува трајно матичну књигу студената.
Члан 64.
На основу података из службених књига Академија издаје јавне исправе.
Члан 65.
- Академија оглашава ништавном диплому, потписану од стране неовлашћеног
лица;
- Ако студент није положио све испите на начин и по поступку утврђеном
Правилом Академије;
- Ако није издата диплома на одређеном обрасцу.
XII ОБАВЕШТАВАЊЕ НАСТАВНИКА И СТУДЕНАТА
Члан 66.
Сва обавештења се објављују на огласној табли и на интернет презентацији
Академије.
Члан 67.
Пословођа врши обавештавање о свим важнијим одлукама у вези са
наставом и испитима.
XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 68.
Коначни облик овог Правила ће се истаћи на огласној табли Академије.
Члан 69.
Све одредбе овог Правила се могу ближе одређивати посебним одлукама.
Члан 70.
Ово Правило је отворено за усавршавање и допуну.
|